Pravopis o ženskim prezimenima. Kada udajom žena svom prezimenu doda muževljevo, prvo se piše devojačko pa onda ono koje je udajom dobila. Između ova dva prezimena se ne piše crtica.
Bez obzira na to da li je reč o muškom ili o ženskom prezimenu, u srpskom jeziku se, izuzev u spiskovima, u kojima je zbog azbučnog reda naglašeno drugačije, prvo piše ime pa onda prezime.
Za razliku od muških prezimena, ženska prezimena koja se završavaju na -ić ili na -o ne menjaju se po padežima. Reći ćemo–Pozovite gospodina Jovanovića, ali– Pozovite gospođu/gospođicu Jovanović.
Muško prezime može dobiti „ženski” oblik ako mu dodamo nastavak -ka ili -eva/-ova: Jovanovićka, Jovanovićeva. U tom slučaju se ženska prezimena menjaju po padežima: Jovanovićke/Jovanovićeve,Jovanovićki/Jovanovićevoj, Jovanovićku/Jovanovićevu, Jovanovićkom/Jovanovićevom, Jovanovićki/Jovanovićevoj.
Nekada je žensko prezime sa nastavkom -eva/-ova – Jovanovićeva, Pažinova – označavalo ćerku nekog Jovanovića, odnosno Pažina, a prezime sa nastavkom -ka – Jovanovićka, Pažinka – suprugu Jovanovića, odnosno Pažina. Danas se ovo pravilo ne poštuje, jer se žena ne posmatra kao osoba koja nekome pripada.
O ženskim prezimenima
Međutim, u savremenom srpskom standardnom jeziku od dve moguće forme (na -eva/-ova, odnosno na -ka) uobičajeniji su oblici na -eva/-ova. Oblici prezimena s nastavkom -ka mahom se održavaju u kolokvijalno-familijarnom govoru, i to uglavnom kod dvosložnih imenica, onih u kojima je drugi slog segment -ić, poput Katićka, Ivićka i sl., mada i u ovim slučajevima prednost imaju oblici Katićeva, Ivićeva i sl. U nekim prilikama ili sredinama prezimena na -ka se doživljavaju kao oblici s negativnom konotacijom.
Ukoliko se žensko prezime završava na -a, ono će se menjati po padežima kao imenice ženskog roda na -a: Bjelice, Bjelici, Bjelicu, Bjelicom, Bjelici.
Često kažemo, na primer: Izjavila je Petrović, Popović nije potpisala itd., odnosno prezime koje označava osobu ženskog pola upotrebljavamo samostalno. Međutim, to nije jezički pravilno jer su ove imenice (Petrović, Popović i sl.) muškog roda. Takođe, ni rečenice gde pol nije naglašen, na primer: Stiže Popović, nisu preporučljive, iako su jezički ispravne, jer ne donose informaciju o polu osobe o kojoj govorimo. Zato uz prezime treba upotrebljavati reč koja će naznačiti da govorimo o osobi ženskog pola; to može biti titula, zanimanje, ime itd: Gospođa Popović stiže.
Izvor: Pismenica
