Ako želite da vidite Baziliku Svetog Jurja sa njenim tornjevima Adamom i Evom, prođete preko Karlovog mosta, pogledate koliko časova pokazuje Astronomski sat ili se prošetate Zlatnom ulicom u kojoj je živeo Franc Kafka – onda je Prag pravo mesto za Vas.
Ukoliko se i dalje predomišljate kuda za Novu godinu, jedna od najlepših i najbližih lokacija u inostranstvu svakako je Prag. Grad koji obiluje raznovrsnim ugostiteljskim objektima, poznat po svojim mnogobrojnim vrstama piva, a tako i pivnicama, ugostiće vas takodje sa čak dva novogodišnja sajma koja se održavaju u centru grada. Jedan je na Starogradskom trgu, drugi na Trgu Sv.Vaclava. Tu će vas dočekati velik broj pažljivo dekorisanih štandova, sa raskošnom rasvetom i bogatim izborom hrane, pića i suvenira. Svuda u vazduhu se osećaju delikatesne arome, kako od kuvanog vina i ruma, tako i od pečenja koje se sprema pod tamjanom.
Osim toga, na raspolaganju su vam i razni noćni klubovi, koji se mahom nalaze u blizini centra, pa vam snalaženje po gradu neće predstavljati problem. Ukoliko se duže zadržavate, svakako bi bilo dobro da posetite razne istorijske, religijske i kulturne spomenike, po čijem broju i značaju se Prag ističe u istoriji Evrope. U to ime, osvrnućemo se ukratko na istoriju Praga, kako bismo naveli sve značajne lokalitete koji su obeležili i sam rast i trazvoj ovog magičnog grada tokom proteklih vekova.
Sudeći po istoričaru Dejvidu Solomonu Gancu, mesto na kome se danas nalazi Prag utvrdjeno je 1306.g.p.n.e. od strane antičkog kralja Boiia, koji je dao ime ovoj oblasti po sebi- Boiinhaem, odnosno Bohemia. U Bohemiji su pretežno živela germanska plemena, koja su se posle pada Zapadnog rimskog carstva selila ka zapadu, da bi u 6.veku slovenska plemena naselila centralnu Evropu. Do 9.veka grad je postao poznat kao Prag. Sudeći po legendi, Prag je osnovan u 8.veku od strane vojvotkinje i proročnice Libuše koja je imala viziju da će se na jednom brdu pored Vltave nalaziti grad koji će dodirnuti zvezde. S obzirom da se u njenoj viziji na dotičnom brdu nalazio čovek koji delje svoj kućni prag , Libuše je odlučila da se taj budući grad zove Prag, odnosno na češkom „prah“. Na ovom brdu će se kasnije podići Praški zamak, danas najveći antički zamak na svetu.
Grad je ubrzo postao sedište kraljeva iz loze Pšemislovića, medju kojima su neki bili carevi Rimskog carstva, pa je tako Prag i sam svojevremeno bio prestonica celog carstva. Grad je postigao vrhunac u vreme vladavine Karla IV (1346–1378) koji je bio rimski imperator i kralj Bohemije. On je transformisao Prag u prestonicu imperije i tako je postao treći grad u tadašnjoj Evropi posle Rima I Konstantinopolja. Karlo IV je izgradio Karlov most, Katedralu Sv. Vida (prvu gotičku katedralu u Centralnoj Evropi), Karlov univerzitet (jedan od najstarijih evropskih univerzitea) i proširio grad ka istoku i jugu. Godine 1355. Prag je postao prestonica Carstva. Poslednje godine vladavine Karla IV odnosno 1378. Prag je imao 40 000 stanovnika i bio je jedan od najvećih gradova Evrope. Nasledio ga je Vaclav IV (1378–1419), tokom čije vladavine je usledio period velikih previranja, koji se završio pogubno po jevrejsko stanovništvo u Pragu.
Sledeći imperator od velikog značaja za razvoj Praga bio je Rudolf II (1576—1612.), koji je kao veliki poštovalac umetnosti i nauka, uticao na porast kulture u gradu. U vreme njegove vladavine u Pragu su živeli brojni umetnici i naučnici, medju kojima i dva velika astronoma: Tiho Brahe i Johanes Kepler. I danas u Pragu se nalaze reminiscencije na ovoj period: Keplerov muzej i Braheova grobnica.
Kretajući se dalje po prošlosti Praga, prolazimo kroz doba Hazburške monarhije, Austro-Ugarske, Čehoslovačke, tridesetogodišnji rat , zatim kroz oba svetska rata i posleratnu komunističku eru. U svim ovim periodima koje je istorija Evrope pretrpela Prag je imao veliki značaj. Porazom Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu Prag je postao prestonica Čehoslovačke, a zatim i Češke nakon rasapada Čehoslovačke 1993. godine.
Danas Prag ima 1,2 miliona stanovnika i spada u najlepše i najznačajnije gradove Evrope. Zbog svog velikog istorijskog i kulturološkog značaja pod zaštitom je Uneska. Kroz njega protiče reka Vltava i deo reke koji pripada Pragu iznosi 30 kilometara. U njemu postoji 550 tornjeva. Grad godišnje poseti oko 4.4 miliona turista i najposećeniji je u Evropi posle Londona, Pariza, Istanbula i Rima. Sada ćemo videti i zašto.
Katedrala Svetog Vida
Gotičku katedralu Svetog Vida podigao je kralj Jan Luksemburški sa svojim sinovima Karlom i JanomJindichom 1344. godine. Kad je praška biskupija povišena na nadbiskupiju, odlučeno je da se izgradi novi hram na mestu gde je prethodno bila romatička rotunda u kojoj su čuvani ostaci Svetog Vida. Crkva je dugačka 124 m , široka 60 m, a glavni svod visok je 33 m. Najvrednije mesto u katedrali je kapela Sv. Vaclava, jer se u njoj čuvaju ostaci ovog sveca koji smatran zaštitnikom Praga.
Bazilika Svetog Jurja
Druga po veličini crkva u okviru praškog dvorca je Bazilika Svetog Jurja koju je podigao otac Sv. VaclavaKnez Vratislav I. Karakteristična je po dva bela tornja različite debljine, poznata kao Adam i Eva.
Karlov most – simbol Praga
Izvanredno delo srednjovekovne arhitekture. Karlo IV položio je kamen temeljac 1357. godine, a most je gradjen do početka 15.veka. Izgradnja je poverena Petru Parleru, koji će se proslaviti i po drugim gradjevinama u Pragu. Most se najpre zvao Kameni ili Praški most, a ime po svom osnivaču dobio je tek 1870. Na mostu postoji toranj i 30 kipova. Dugačak je 520 m širok 9,5 m i ima 16 poluokruglih lukova. Nije potpuno ravan, da potencijalni osvajači grada sa druge strane reke nemaju čist pregled gradskih zidina.
Starogradski trg sa starogradskom skupštinom i tinskim hramom
Skupština je osnovana 1338. godine od strane kralja Jana Luksemburškog. Najpre je u posedu imala samo jednu kuću, ali se vremenom proširila na kompleks od 5 kuća. Crkva Gospe od Tina podignuta je od strane Jana Luksemburškog 1380.godine. Kao i Karlov most, i ova gradjevina je poverena Petru Parleru. Tornjevi su visoki 80 m, a izmedju njih nalazi se gotičko pročelje. U njoj se čuvaju posmrtni ostaci astronoma Tiho Brahea , koji je boravio na dvoru cara Rudolfa II, a sahranjen je tu 1601. godine.
Jevrejsko groblje
Kako su Jevreji bili veoma brojno stanovništvo u Pragu, u okviru grada početkom 15.veka osnovano je Jevrejsko groblje koje je do 1787. brojalo 12 000 grobnica, kada su zabranjene sahrane usred grada.
Astronomski sat
Napravljen je 1410. od strane astronoma Jana Sindela i časovničara Mikulusa iz Kadanje, a 1490. godine popravljen od strane Hanusa iz Ruže. Osim što pokazuje sate, dane mesece i godine, Astronomski sat takodje prikazuje izlaske i zalaske sunca i meseca, kao i nebeske znakove. Legenda kaže da su gradski oci bili toliko oduševljeni lepotom Astronomskog sata da su njegovom graditelju iskopali oči kako više nikad ne bi napravio nešto slično.
Zgrada koja pleše
Jedna od savremenih zgrada omiljenih u Pragu svakako je Dancing house, gradjevina pravljena od 1994. godine do 1996. godine, koja zbog svog oblika podseća na balerinu u pokretu. Nju možete videti i sa broda ploveći Vlatavom, što vam takodje preopručujemo ako ste u Pragu, jer ćete tako uživati u pogledu na razne druge gradjevine koje se nalaze uz samu reku, a tako i u pogledu na mostove ispod kojih ćete prolaziti.
Zlatna ulica
Prvobitno je bila skloniste dvorskih strelaca, a u njoj se takodje nalazila i ženska kaznionica. Ulica je nastala je u 16.veku, nizanjem malih kuća uz odrambeni zid. Prvobitno je bila široka samo 1m. Navodno su u njoj živeli alhemičari koji su za cara Rudolfa II tražili eliksir mladosti. U kućici broj 22 živeo je Franc Kafka. Ipak bez obzira na to, ta kuća nije adaptirana da bude muzej ovom velikom književniku, nego se on izgradio na jednom drugom mestu.
Muzeji u Pragu
Osim Muzeja Franca Kafke, u Pragu se, takođe, mogu videti razni drugi muzeji od umetničkog i naučnog značaja, izdvajamo Muzej Bedriha Smetane, za ljubitelje muzike, zatim Keplerov muzej za ljubitelje astronomije, a tu je muzej slavnog fotografa Jozefa Sudeka koji je u Pragu živeo sve do 1959. godine.
Lenonov zid
Jedna od savremenih anegdota koja krasi Prag svakako je i stvaranje Lenonovog zida. Posle smrti slavnog rok muzičara i hipi simbola pored jednog zida privremeno je postavljen spomenik. Na tom zidu su se zatim redjali stihovi i citati karakteristični za rokenrol potkulturu. Komunistički režim bio je zabrinut zbog toga i više puta je nalagao da se zid ofarba, madjutim i ovde se pojavio sindrom „džaba ste krečili ovaj zid“- novi grafiti bi se ubrzo stvarali opirajući se politici, vremenu, a i smrti kako Lenona, tako i bilo kog drugog muzičara iste ideologije.
Ako vas dosad nismo ubedili da otputujete u Prag onda odgledajte spot grupe INXS „Never tear us apart“ i uživajte u magičnim i hipnotišućim tonovima uskladjenim uz sivkasto melanholične kadrove Karlovog mosta, Jevrejskog groblja, raznih praških ulica…i svakako uz zanosne lokne Majkla Hatčensa. Ako vas i dalje nismo ubedili, onda nemojte ni ići.
