„Novi Lideri“ je nacionalni projekat AIESEC-a Srbije, koji se realizuje od 2006. godine i okuplja više od 700 delegata, mladih lidera iz cele zemlje, sa ciljem da ih motiviše da budu agenti pozitivnih promena u svom okruženju.
I ove godine, kao završni događaj projekta Novi Lideri, trenutno se održavaa „Konferencija Novih Lidera“, 13. i 14. novembra. Narodna banka Srbije je opet Mesto gde se lideri sastaju, a na tom mestu je bio i medijski partner ovog događaja, PORTAL MLADI!
U pauzi za ručak, posle raznih predavanja, radionica i liderskih priča onih koji bi trebalo da posluže kao primer nama i vama kako da se dalje razvijamo, odlučili smo da porazgovaramo sa ljudima koje smo tamo zatekli. Ali ne sa običnim, nasumičnim ljudima. Kako bismo vam svaku stranu i svačije mišljenje približili, razgovarali smo sa po jednim delegatom, koji je bio tu da nauči nešto novo, sa onima koji su joj/im to omogućili, ali i sa onima koji su treneri, drže radionice i uče delegate šta to treba da rade, promene i primene u svom daljem usavršavanju i postizanju ciljeva.
Kao delegat i neko ko je mogao da bude bilo od vas nam je govorila Marijana Marinković. Dušan Janković se u Narodnoj Banci Srbije obreo kao trener delegata i održao je radionice, dok nam je ispred koordinatora ovog projekta na pitanja odgovarala Jelena Radović.
* Šta vas troje mislite, kao mladi ljudi koji, svako na svoj način, učestvujete na jednom ovakvom projektu, koje to tri osobine treba da ima mlada osoba koja „sutra“ želi da ima neki svoj biznis i bude NOVI mladi LIDER?
MARIJANA: Mislim da bi to pre svega trebalo da bude jedna ogromna želja. Ako neko ima ljubav prema nečemu, naći će način da to i ostvari. Drugo, mislim da osoba treba da bude dosta kreativna, da traži nove izvore, ali kada možda prvobitni ne valja, da onda dalje traga i nađe drugi kako bi došla do svog cilja. I treća je upornost, jer mladi ljudi znaju vrlo brzo da odustanu od stvari koje žele, ali to treba da ih ponese da kraju dođu do onoga što su zacrtali.
DUŠAN: Mislim da je prva stvar upoznavanje sebe jer, da bismo znali gde hoćemo da dođemo i gde smo sada, moramo da znamo sebe, tj. trenutne mogućnosti i potrebe. Za sledeću stvar se slažem da je upornost, tj. istrajati u tom putu gde želimo da dođemo i stvar, u koju ja lično verujem, je neka vrsta sklonosti, a ona se odnosi na to da treba da budemo zadovoljni onim što imamo i da naučimo da živimo život srećni, a ne u nekom grču.
JELENA: Novi lider treba da bude proaktivan , da traži sam prilike i osluškuje svoje okruženje. Uporan – da ne gubi veru u stvari koje radi i treća stvar je da bude kolaborativan , tj da sve stvari koje se dešavaju oko nas, nikad ne možemo sami da napravimo i da za promenu, sarađuje sa ljudima jer sa te strane će najviše da nauči.
* Lepo govore razni slogani i uvek poznata rečenica „Od ideje do realizacije dalek je put“ – kontakti, osmišljanje i pisanje projekta, finansije… Šta to treba jedna mlada osoba, koja ima neku dobru ideju, prvo da uradi kako bi uspela da ostvari ono što je naumila?
MARIJANA: Kontakti su naravno jedna od ključnih stvari, ali kontakti nam ništa neće poslužiti ako mi ne znamo šta želimo da ostvarimo. Mislim da je najbitnije da osoba ima jasan cilj i detaljno razrađen plan kako bi dalje mogla da traži druge resurse.
DUŠAN: Prvi korak je da je ZAPIŠE! Lepo kažu da se „sve stvari stvaraju dva puta“ – jednom u Vašoj glavi, jednom u fizičkom svetu. A onda kasnije da je testira, podeli sa nekim i da prosto nađe partnere u „zločinu“ koji će to, ako ima smisla, realizovati.
JELENA: Da ima veru pre svega, i da shvati da je on ta osoba koja je pokretač promena u društvu. On je taj koji može da načini bilo kakvu promenu.
* Srbija je zemlja sa mnogo problema i dosta često mlade osobe u tome traže razne izgovore za svoj neaktivizam i nedelanje. Koji su to najveći i najčešći „izlazi“ koje koristimo kada nam nešto ne ide i zašto ih koristimo?
MARIJANA: Kao najveći problemi se uglavnom navode neke najbanalnije stvari koje zapravo, vrlo lako možemo da prevaziđemo. Mislim da je najbitnija stvar to što ta osoba zapravo ne veruje u sebe, ne veruje da to može ili prosto zato što je osoba lenja i nije spremna da iskoristi sve mogućnosti koje joj se pružaju. Uvek je lakše ne uraditi ništa, nego zapravo nešto pokušati!
DUŠAN: Inicijalni nedostatak aktivnosti je problem. Uz to nedostatak odgovornosti, tj (ne)imanja odgovora. To se u nekim oblastima zove „govor odgovornosti“ gde se sve imenuje kroz prvo lice. Da ne bude na kraju: „Ja ne mogu zbog njih…“, nego „da ću ja… da bih ja“.
JELENA: Uvek prvo treba da krene od sebe, jer menjanjem sebe možemo da menjamo bilo koje društvo. Greška je to gledanje drugih. Ne treba da se gleda šta je neko drugi uradio, nego da uvek krene od toga šta on može da promeni.
* Za sve vas zajedno, šta onda predstavlja za mlade jedan ovakav projekat, jedna ovakva organizacija?
Mislim da je ovo neki pokretač, nešto što će da ih natera da se odluče na neki prvi korak. Ovakva stvar može samo da motiviše i da ulije neko dodatno samopouzdanje. Ovime oni mogu da vide da nisu sami i da postoje isto tako neki drugi mladi ljudi koji rade neke super stvari oko njih. A kad smo već gore spomenuli kontakte, ovo je takođe i mesto gde oni mogu da načine neka svoja nova poznanstva i razmene ideje i iskustava sa drugima. Svi smo mi zajedno, težimo jednom istom cilju, a to je pokretanje neke promene!
Da li ste se negde pronašli?
