Evropska „Noć istraživača“ proslavila je svoj 10. rođendan, a u slavlju je učestvovalo i deset srpskih gradova, koji su šesti put organizovali ovu naučnu avanturu. Najbogatiji program organizovan je u glavnom gradu, gde su se volonteri istraživači od 16 časova do ponoći družili sa posetiocima.
„Ko je ubio gospođicu Pigi”, „Hari Poter magija”, „Da li veruješ svojim čulima ili misliš svojom glavom”, „Lego grad” bili su samo neki od naziva štandova. Eksperimentisali smo zajedno sa brojnim posetiocima različitih uzrasta, koji su nestrpljivo čekali da se magija dogodi duž Knez Mihailove ulice, ispred Hemijskog fakulteta, u Akademskom parku, Delta sitiju i Biblioteci grada Beograda.
Avanturu smo započeli ispijanjem biorelaks čaja kod ludog Šeširdžije, koji nam je otkrio tajni recept za opuštanje u stresnim situacijama: pomešati 14 listova matičnjaka, deset cvetova lavande, osam cvetova kamilice, po četiri lista nane i hajdučke trave, pa sve preliti vrelom vodom.
Na Fakultetu za fizičku hemiju saznali smo kako da se snađemo kada nestane struja, a nemamo baterijsku lampu ili sveću.
„Treba staviti tri prsta acetona u staklenu čašu, a zatim postaviti upaljenu bakarnu žicu iznad tečnosti, ali tako da žica ne dodiruje tečnost. Sve dok ima acetona u čaši, bakar će svetleti. Ukoliko dođe do kontakta između dve materije buknuće plamen, koji se brzo može ugasiti kada rukom poklopimo čašu” – objasnila nam je studentkinja ovog fakulteta, Tamara Petrović.
Šta se dešava kada sijalicu uronjenu u čašu vode stavimo u zagrejanu mikrotalasnu? Sija. Uz napomenu da eksperiment ne isprobavamo kod kuće, Tamara Simić, studentkinja Fakulteta za fizičku hemiju, objasnila nam je da unutar mikrotalasne dolazi do sudara mikrotalasa i elektrona koji omogućavaju da sijalica sija. Voda hladi sijalicu kako se ne bi zagrejala i pukla.
Iako insekti i bube nisu omiljene životinje ljudima, i te kako su značajne forenzičarima, jer im pomažu da utvrde vreme smrti i mesto zločina. Kroz različite faze raspada tela karakteristične su različite vrste insekata, a nakon samo deset minuta smrti, insekti svojim antenama mogu da osete telo na velikim udaljenostima.
Delta siti bio je jedna od najposećenijih lokacija. Na štandu Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju, istraživači su imali mnoštvo trikova kojima su se poigravali čulima posetioca.
„Kao i svake godine, naša postavka je o iluzijama. Imamo dvostruke figure, iluzije boja i još mnogo toga, u svakom slučaju, varamo ljude (smeh)“ – podelila je Darija, volonter sa Filozofskog fakulteta.
„Lego grad“ predstavio je Klub ljubitelja „lego“ kockica s namerom da približi novim naraštajima ovaj vid zabave koji je bio popularan u doba pre kompjutera. Grad od kockica su obilazila i brojna „velika“ deca.
Na štandu Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ SANU-a posetioci su mogli videti prikaz virtuelne topografije. Najmlađi su dobili priliku da prave reljef od kvarcnog peska, ali i da vide kako procesom kruženja vode nastaju padavine.
Druženja sa naučnicima organizovana su u Biblioteci grada Beograda, a za potrebe ovog dešavanja, kroz izložbu slika predstavljeno je 20 najblistavijih velikana nauke, koji su svojim izumima i idejama promenili svet.
Znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život, rekao je Pupin, a naš je posle Noći istraživača sjajniji.
Autorke: Milica Novković i Anica Marković
