„And the Oscar goes to… O.J.: Made in America.“
Na 89. dodeli Oskara u Holivudu, O.J.: Made in America odneo je titulu najboljeg dokumentarnog filma. Na dokumentarcu je radio tim talentovanih ljudi. Pored reditelja Ezre Edelmana, ekipu producenata čine Nina Krstić, Kerolajn Voterlou, Tamara Rozenberg, Dirdri Fenton, Libi Geist, Erin Lejden i Konor Šel.
O.J.: Made in America je američki dugometražni dokumentarni film, premijerno prikazan 2016. godine na filmskom festivalu Sandens, a kasnije emitovan u okviru produkcijske kompanije ESPN. O.J.: Made in America je najduži dokumentarni film ikada nominovan za Oskara – film traje čak 7 sati i 47 minuta.
O.J.: Made in America istražuje dve velike američke opsesije – pitanje rase i rasizma, kao i fenomen „selebritija“. Sve to prikazano je kroz intervjue, televizijske i arhivske snimke koji se tiču života O. J. Simpsona, bivšeg sportiste koji se proslavio i postao poznat u američkom fudbalu. Film prati životnu priču Simspona od početka njegove sportske karijere, objašnjavajući gledaocu zašto se Amerika zaljubila u njega, sve do optužbe za ubistvo Nikol Braun i Ronalda Goldmana, dugogodišnjeg suđenja i njegovog hapšenja.
Život O. J. Simpsona – uspeh u sportu, televizijska karijera, veza sa Nikol Braun, zlostavljanje u porodici, ubistvo Nikol Braun i Ronalda Goldmana, suđenje – prikazan je paralelno sa širom slikom grada Los Anđeles. Koristeći Simpsonov život kao metaforu i povod za prikazivanje društvene stvarnosti Amerike tog vremena, O.J.: Made in America problematizuje rasističke tenzije i nestabilne odnose policije i afričko-američke zajednice.
Film je osvojio preko trideset nagrada, uključujući i ovogodišnjeg Oskara za najbolji dokumentarni film. Trenutna IMDB ocena je 9!
O.J.: Made in America
Ekskluzivno za Portal Mladi, povodom osvojenog Oskara, razgovarali smo sa producentkinjom filma, Ninom Krstić.
Koja je bila tvoja uloga u timu koji je radio na ovom filmu?
Bila sam producent, a konkretno sam bila zadužena za arhivske snimke u filmu. To su svi neoriginalni snimci koji zauzimaju više od pet sati filma.
Zašto je O.J. Simpson ponovo aktuelan sad, nakon toliko godina?
O.J. Simpson je samo povod za pričanje šire priče o Americi. Njegova životna priča je o slavi, sportu, rasi, policiji, porodičnom nasilju, televiziji, itd. Za svakoga ima po nešto. Takođe smatram da nam je trebala vremenska distanca da ispričamo priču na pravi način – u ovom slučaju je to više od 20 godina. Nije na odmet ni činjenica da ova priča ima svoje paralele i u sadašnjosti.
Intervjuisali ste veliki broj ljudi za ovaj film, s kim je bilo najteže razgovarati?
Nijedan intervju nije bilo lako dobiti. Svi su na neki način bili iscrpljeni od novinara, ili nisu želeli da prepričavaju tako bolnu priču. Dugo je trebalo ubeđivati sagovornike da progovore, što je jedna od producentkinja, Tamara Rozenberg, vešto izvela.
Zašto ste se odlučili za ovoliku dužinu filma?
ESPN je našem reditelju tražio dugometražni film. U početku smo mislili da će film trajati 5 sati, ali nakon što smo odgledali prvu, probnu verziju u trajanju od sedam i po sati, bilo je očigledno da, ne samo što nije trebalo da skraćujemo ništa, već i treba da proširimo neke stvari. Jednostavno rečeno, bilo je previše materijala, previše fenomenalnog materijala, da bi se film skratio na samo 5 sati. Imali smo sreće što je ESPN pristao na tako dugačak format, kako bismo ispričali ovu komplikovanu priču kako treba.
O.J.: Made in America osvojio je ogroman broj filmskih nagrada. Šta je to što ga izdvaja od ostalih dokumentaraca?
Ove godine je bilo dosta neverovatnih dokumentaraca, tako da je teško reći. Mislim da naš film dokazuje da su ljudi žudeli za tako dugačkom formom pričanja priče, kao i da su želeli da vide priču koju si mislili da poznaju, na svež i nov način.
Dodela Oskara iznutra: kako izgleda zapravo?
Mislim da ste vi videli više detalja na televiziji, nego što sam ja iznutra! To je zaista magično veče. Svi mi moramo s vremena da iznova gledamo fotografije te večeri, kako bismo se podsetili da se to zapravo dogodilo – zaista smo bili na dodeli Oskara! Zaista mi se ostvario san da vidim toliko kolega režisera i umetnika kako primaju priznjanja koja zaslužuju.
Koliko je tvoje obrazovanje uticalo na tvoj uspeh kao režisera i producenta?
Imam master diplomu u oblasti dokumentarnog filma, ali studije književnosti su me pripremile za to da budem dobar pripovedač. Režiser je pre svega neko ko priča priču, a studiranje književnosti me je naučilo da prepoznam vrednost dobre priče. Tehnički aspekti se nauče brzo i lako. Suština zanata pravljenja filma je zapravo naučiti kako ispričati priču.
Da li misliš da bi, da živiš u Srbiji, imala šanse da ostvariš sličan uspeh?
To je vrlo teško reći. Ono što mogu da kažem jeste to da mi je Njujork, konkretno, pružio mnogo kreativnih prilika i inspiracije koje ne bih dobila nigde drugde, čak ni u drugim mestima u Americi.
