Na samo 160 kilometara od naše prestonice, smeštan je jedan izuzetno lep i neobičan grad. Nezvanično, zovu ga Mali Beč, a zvanično ime mu je Temišvar.
Grad je zbog svog položaja tokom istorije vrlo često bio želja mnogim osvajačima. Počevši od cara Trajana, pa sve do sve do vladara dinastije Habzburg, koji su u mnogome i zaslužni za ovakav izgled grada.
Temišvar, u bukvalnom prevodu znači grad na Tamišu. Ali grad leži na reci Begej. Kako je to moguće? Sam grad je izrastao na močvarnom području i usled nedostatka adekvatinih sredstava za utvrđivanje tačnog sliva reka, neko je pomešao Begej i Tamiš, pa grad krstio po Tamišu. Tamiš je udaljen oko 30 kilometara od grada.
Danas je Temišvar mešavina baroknog i socialističkog stila. Prvi utisak koji se stiče jeste da građevinama nedostaje pomalo boje, suviše su izbledele, previše dugo niko nije brinuo o njima, ali EU je rešila da spreči propast Malog Beča, pa je uložila finansijska sredstva u obnovu grada.
Sam centar grada krase tri velika trga, koji se nadovezuju jedan na drugi – Trg ujedinjenja, Trg slobode i Trg pobede. Upravo prema tom redu ide i njihova poređanost od najstarijeg do najmlađeg, najvećeg do najmanjeg i ako mene pitate i od manje lepog do najlepšeg.
Ono što ovaj grad krasi i veliki broj parkova, ali i zelenila mimo njih. Te možete prošetati Parkom ruža ili ako više volite Parkom pravde, ali ako vas ni jedan ni drugi ne zanimaju tu je Botanička bašta.
Rumuni su se potrudili i postavili brojne spomenike, među kojima se nalazi i spomenik našem Dositeju Obradoviću. Jedina zamerka njihovom doprinosu kulturi je nedostatak tablica na engleskom jeziku, jer ukoliko ne znate rumunski, ne možete pročitati o kome se radi mi zašto je baš on značajan za istoriju Rumunije.
Ovaj grad je značajan i za našu zemlju, jer je dugo bio sedište Srba u Rumuniji. Danas, na Trgu ujedinjenja postoji srpska pravoslavna crkva, a naspram nje katolička, pa otud i ime i trga. Pored crkve, nalaze se prostorije nekadašnje srpske pravoslavne škole. Nekada, cela zgrada je bila škola, danas od svega je ostalo par kancelarija, čitaonica i spomenik njenom najpoznatijem đaku Milošu Crnjanskom. Ostatak je pretvoren u kafić, čiji vlasnici se često ljute kada turisti dođu da obiđu spomenik velikom piscu. U Temišvaru je i jedina srpska gimnazija, čiji broj đaka se, nažalost, iz godine u godinu sve više smanjuje.
Grad je značajan i po tome što je bio prvi evropski grad koji je imao elektronsko osvetljenje ulica, odmah posle Njujorka. A ponos Rumuna na tu činjenicu smešten je odmah do najstarije građevine grada, dvorca Janoša Hunjadija ili nama poznatijeg kao Sabinjanin Janka iz 14. veka.
A koliko je grad zapravo multinacionalan pokazuje zgrada Narodne opere i teatra. Zvanično, to je nacionalni teatar Nemačke, Rumunije i Mađarske.
Ukoliko Temišvar posećujete zbog šopinga, na raspolaganju imate ogromne tržne centre. Što se samih cena tiče, one se ne razlikuju preterano u odnosu na cene koje su kod nas. Rumuni imaju i nacionalnu valutu – levi, retko gde će primiti evre, a zanimljivo je da postoji srpski restoran Karađorđe u kome primaju i dinare.
Ukoliko ostajete duže u Temišvaru, grad možete obići i biciklom, jer je ovo grad biciklista.
A drage devojke, da vam iskreno i u poverenju kažem, ovo je grad i jako lepih momaka, pa se fino sredite kada budete išle u posetu Temišvaru.
