Da li ste nekad osetili strah, a da ne znate od čega se konkretno plašite ?
Ukoliko uočite da se plašite procene drugih ljudi ili situacija u kojima ste okruženi drugim ljudima – moguće je da imate socijalnu fobiju. Važno je strah prepoznati, upoznati se sa njim, a zatim se sa istim „sprijateljiti“. Opustite se. Upravo ćemo se upoznati sa – socijalnom fobijom 🙂
Strah je direktni fokusirani odgovor vašeg organizma na specifičan događaj ili objekt koji preti da vam nanese štetu ili povredu. Događaj i objekt kod „zdravog“, opravdanog straha je jasan i uočljiv i jasno je da on može da povredi osobu koja se plaši. Kod fobija to nije slučaj. Scijalna fobija može dug period da bude neprimećena, korisno je da na vreme budete upoznati sa ovim poremećajem kako bi prepoznali simptome i tako sprečili dalji razvoj simptoma i moguću depresiju.
Socijalna fobija ili socijalni anksiozni poremećaj je strah od posmatranja i negativne procene drugih ljudi. I zasniva se na iracionalnosti.
Takođe, mogu da se jave osećanja poniženosti ili neprijatnosti u socijalnim situacijama. Osoba izbegava socijalne situacije i prepoznaje svoj strah kao preteran i neopravdan. Fobija može biti udržena sa paničnim napadima, odnosno „strahu od straha“ i telesnih simptoma koji se javljaju u situacijama koje se osoba plaši – u ovom slučaju socijalne interakcije i situacije.
Uobičajene situacije koje izazivaju strah, a koje mogu biti zapravo posledica socijalne fobije su:
- Javni nastup
- Telefoniranje
- Razgovor sa ljudima od autoriteta
- Sastanak sa mogućim partnerom
- Razgovor sa nepoznatom osobom
- Upoznavanje novih ljudi
- Jedenje ili pijenje u javnosti
- Vožnja
- Korišćenje javnog toaleta
- Razgovor sa prijateljima i poznanicima
Kod svih ljudi se uglavnom javlja trema prilikom javnog nastupa. Razlika između „zdravog“ adaptiranog straha je ta što on ne ugrožava osobu niti je inhibira, već naprotiv može da je podstakne i motiviše. Kod socijalne fobije strah ima „drugačiji kvalitet“. Socijalni strah inhibira, sputava osobu da pokaže svoje potencijale i da se oseća adekvatno u datim situacijama.
Postoje mnogi pristupi ovom problemu. Jedan od pristupa je kognitivno bihejvioralni pristup. Ovaj pristup smatra da pogrešna uverenja i preterana verovanja uzrokuju da će osoba biti neadekvatna u socijalnom okruženju.
Psihoanalitički pristup smatra da se fobija javlja ukoliko imate „strog“ superego. I ukoliko posedujete visoke ambicije sa jedne strane, a osećaj neadekvatnosti i negativne posledice sa druge.
Ukoliko ste prepoznali pojedine simptome iz teksta važno je da sami pokušate da pronađete sva iracionalna uverenja i strahove koji vas koče u situacijama kada ste orkuženi drugim ljudima ili kada sa njima razgovarate. Napišite na papir čega se sve plašite, trudite se da strahovi zvuče racionalno.
PRIMERI:
„Plašim se da će profesorka pomisliti da sam glup-glupa“ ,
“ Plašim se da će mi se kolege smejati“ ,
“ Plašim se da će šef pomisliti da nisam adekvatna/an za ovaj posao“
„Plašim se otkaza“
„Plašim se mišljenja svojih kolega“
Samim uvidom i spoznajom iracionalnih strahova možete iste da smanjite i da prilikom sledećeg susreta ili razgovora budete opušteniji. Čitajte, edukujte se, pričajte sa drugima o svojim strepnjama, na kraju javite se svom psihologu ili psihoterapeutu koji će vam razgovorom i svojim pristupom pomoći da se ove dosadne fobije rešite.
