#Kako Ovca kaže
Tamo izlazim i mesto je sjajno. Izlazimo spontano, bez plana, uvek nam je usput. Tamo sviraju stari rok, „teška vremena, prijatelju moj“ i taj fazon. Moja generacija podeljeno razmišlja o tim pesmama – nekima su smešne, neki se njišu oduševljeno, neki su u određenim životnim trenucima pogođeni svakim stihom i svaka je njihova. Mislim da muškarci to slušaju kad hoće da smuvaju neku klinku iz doma. Klinke iz doma umiru na Crvenu jabuku i tome slično, znam po sebi.
On je tamo i sladak je. Stoji u šanku i svestan je sebe. Gledamo se. Neko novi. Na tome će se završiti. Koje li je godište? Nisam izlazila dugo i oko mene su studenti sa kajlama i markiranim cipelama i piju viski. Očigledno predugo nisam obraćala pažnju na ljude oko sebe. Nekad su studenti sakupljali po deset, dvadeset za dvolitru ispred doma, a za Tramvaj – ako pretekne, ako legne stipendija, ako baba pošalje penziju, ako umre daleki rođak i ostavi nasledstvo. On je tamo, sladak je, stoji u šanku, svestan je sebe, gledamo se, daću mu broj. Neko novi.
Poruke za dobro jutro i laku noć. Zapitam se kada je novi postao bliskost i zašto muškarci to rade. Uvek sve zakomplikuju. Naviknu nas posle tri minuta na poruke, pozive, a kada mi posle nekog vremena, prihvatimo to, oni se povuku: „Previše se čujemo i dopisujemo. Mogla bi malo da iskuliraš!“ Ma nemoj! Neko novi je potpuno drugačiji od svih starih. Šarmantan je, voli da dodiruje moju kosu, ima lep osmeh. Na prvom sastanku ljubi ruku, priča o porodici, imamo emotivni trenutak kada ispriča delić svoje životne priče, deli mi komplimente, naravno sve prokvari serijom viceva koji su smešni samo njemu i još trojici drugara, onda poljubac. Ništa posebno, on je samo neko novi. Onda romantični potez o kome sanja svaka devojka, koja pre novog nema nekog starog koji joj je objasnio da takve poteze rade samo očajnici zbog „onoga“. I tako…drugi, treći poljubac…neko novi polako obeležava teritoriju. Stara ja bi pomislila da joj se neko novi baš sviđa i da bi mogla da mu rodi lepo dete koje bi bilo ponos Crne Gore. Stara ja bi već zamišljala kako sedi kraj vatre i čita, dok on mućka koktele i recituje Njegoša. Nova ja se samo pita zbog čega novi ne razume da je samo novi i da novi ne bi trebalo da budu naporni. Nova ja shvata da se i ne zaljubljujemo u muškarce, već u njihove besmislene komplimente, njihove postupke kojima većina veovatno samo želi da nas odvuče u krevet. Zaljubljujemo se u osećaj da nam neko privlači pažnju i da se nekom sviđamo. I vremenom se navikavamo na taj osećaj i počinjemo da ga volimo. Kada neko novi postane stari, nedostaje nam poruka za dobro jutro i taj osećaj da se neko probudio i pomislio baš na mene, iako je možda tog jutra on poželeo dobro jutro još nekoj, pa se i ona, kao i ja osetila kao jedina devojka na ovom svetu i to je izazvalo onaj glupi osmeh zbog koga će je zadirkivati na nedeljnom ručku.
Neko novi se još uvek trudi da postane ili neko stalni ili bar neko povremeni. Ima crnu kosu, visok je i voli da planinari. Ne pije i ne puši. Jako je duhovit. Mora da ima neku manu. Novi lepo priča, i to ijekavicu, i ume da me nasmeje. Neko novi ima dva brata, bratanca i mamu. Zanimljiv je i pametan. Voli da putuje. Mora da ima neku manu.
– Simpatična si, privuka me je ta tvoja pozitivna energija i sva si poletna. Mnogo brzo razmišljaš – to mora da je naporno. Neobična si. Ja sam običan…izgleda da mi se sviđaju takve…neobične.
Jasno mi je da će ovo „neobična“ nakon nekog vremena da se pretvori u „naporna“. Ali ga slušam i dalje. I flertujem sa njegovim očima, kojima nisam zapamtila boju. Gledala sam kako ja izgledam u njima. On je samo novi, ovde je zbog mene i pričamo o meni. Dobro, pričamo i o njemu. Koliko je to moguće. I koliko nam vremena ostane nakon priče o meni.
Novom pričam da je sladak i njemu se to sviđa. Onda mu kažem da je uobražen i premazan…on razmilja o tome i smeje se…“nisam, šta ti je“. Sa novim mi je zabavno. Nova ja razume da je to samo osećaj. Novi me je podsetio da sam zabavna i kada nisam sa starim. I da sam lepša kad se smejem zbog sebe i zbog miholjskog leta i zbog novih dana. Hvala mu, i opraštam mu tu neku manu, ako je ima.
Autorka: Milica Živković
Izvor: Blacksheep.rs
