Neizvesnost koja studente čeka posle završenog fakulteta, pritisci od strane društva, dovodi nas u stanje da često preterano razmišljamo, maštamo o sutrašnjici i tako propuštamo sadašnjost i neponovljive trenutke. Nismo fokusirani na sada i ovde, a upravo ta fokusiranost nam je potrebna. Fokusiranost na ono što nam se sada, u datom momentu događa. Svaki trenutak nam donosi -neprocenljivo iskustvo.
Vreme u kojem živimo u mnogome se razlikuje od vremena u kojem su živeli naši roditelji. Sve se ubrzalo, radna mesta više nisu sigurna niti nam obećavaju da ćemo tu ostati do kraja i dočekati penziju. Došli smo do toga da nam je osnovni cilj što više popuniti CV, jedan običan papir A4 formata, od čega nam sutra, hteli mi to ili ne, zavisi egzistencija. Papir koji treba da prikaže i pokaže sve ono što mi jesmo, sve naše vrednosti, talente i sposobnosti. Da li je to uopšte moguće? Sama činjenica da jedan papir treba da prikaže nečiju ličnost u punoj veličini, sa svim vrednostima i sposobnostima, mi blago rečeno deluje poražavajuće. Ovakav oblik selekcije i uopšteno rada firmi je depersonalizovanje ličnosti iz koje osoba itekako može da izgubi svoje lično dostojanstvo i samopoštovanje, posebno ako je osoba labilnog self koncepta.
Srećni izabranik, u moru isto tako talentovanih i vrednih ljudi – dobija posao. Posao koji je neizvestan, koji nije određen za stalno, već na neodređeno vreme, što bi sve ukupno značilo – neizvesna budućnost i promenljiva, fleksibilna pozicija.
Svako od vlasnika tog papira, nazvanog CV je posebna, vredna i neponovljiva ličnost.
Kako ne podleći pritisku koji donosi stalna neizvesnost i česta promenljivost?
Pitamo se i mi – budući psiholozi. Stvar je u fleksibilnosti i promeni načina razmišljanja. Ukoliko nam je način sagledavanja stvari, problema i života uopšte suviše rigidan, statičan, samo je potrebno da promenimo svoju perspektivu gledanja na stvari! Potrebno je da budemo što fleksibilniji, otvoreniji za novine i spremni na promene. Danas je fleksibilnost osobina koja se najviše ceni i traži u poslovnom promenljivom okruženju.Takođe, ukoliko se suviše „ušuškamo“ u našu zonu stabilnosti, nepromenljivosti i komfora, svakako da će nam svaka promena izazivati neprijatnost i strest. Promene su neminovnost, sastavni deo života. One su tu da bi nas ojačale, da bi se kroz njih menjali, razvijali i učili.
Shvatiti promenu kao mogućnost za rast naše ličnosti, kao izazov a ne problem, kao prirodni put rada na sebi. Promena kao nešto što radi za nas, a ne protiv nas!
Ukoliko tako sagledamo stvari umesto maštanja o boljoj budućnosti bićemo fokusirani. Fokusirani na sadašnjost iz koje jedino dobijamo.
Na kraju krajeva, sve dobijamo onoliko koliko sebe uložimo u to, koliko usmerimo svoje snage i sposobnosti sa strašću i verom u jedan cilj.I ako smo strpljivi. Jer onome ko ume da čeka, vremenom sve dolazi.
Odličan tekst Andrea! Vremenom sve dolazi, i možda to nije nešto što smo mi očekivali (češće je tako) ali je baš ono što nam je bilo potrebno! Život je škola i sve u njemu je lekcija.