Koliko ste samo puta seli u kafić da popijete kafu i u karti pića videli da piše napitci?! Verovatno željom da budu „pismeniji”, oni koji sastavljaju taj spisak dodaju to nepotrebno t, a nama ubiju makar jednog leptirića u stomaku. U eri blendera i raznih šejkova, trudimo se da pravimo različite ukusne napitke. Ipak, imajmo u vidu da se zdravi napici prave bez jednog sastojka, slova t. Dakle, napitak – napici. U množini: napici, napitaka, napicima, napitke, napici, napicima, napicima.
Slično je i sa podatkom i podacima. Nikako ne treba pisati podatci. Ovde dolazi do gubljenja suglasnika ispred c, i ostaju podaci. Treba pisati počeci,zadaci, izuzeci, gubici, dobici, ostaci, dodaci, umeci. Zašto bismo komplikovali, kad je i lakše izgovarati ove reči bez slova t.
Često se pitamo i da li je nešto posno ili masno. Ljubitelji kuvanja prave različita posna jela kako bi oduševili prijatelje. Neko više voli postan doručak, a neko posnu večeru. Ipak, najlepše se osećamo kad dođe vreme za posni desert. Znači, piše se postan. U prvom licu jednine ženskog roda je posna (nikako postna), posno (ne postno), posni (ne postni). Glas t gubi se iz suglasničke grupe stn (gubljenje suglasnika) u ženskom i srednjem rodu jednine, kao i u sva tri lica množine.
Isto je i u reči neumestan (neumesna, neumesno, neumesni), častan (časna, časno, časni), izvestan (izvesna, izvesno, izvesni), izvrstan (izvrsna, izvrsno, izvrsni), radostan (radosna, radosno, radosni).
Kada vidite nekog malog rođaka posle dužeg vremena, reći ćete da je baš izrastao. Ako je to devojčica onda izrasla (ne izrastla). To dete je baš izraslo (ne izrastlo)! Oni su baš izrasli (ne izrastli). Isto je i sa porastao (porasla, poraslo, porasli).
Ipak, u pridevima od stranih osnova javlja se odstupanje od gubljenja suglasnika, pa ostaje kontrastni, protestni, azbestni, aoristni, kontekstni.
Danas je održan protestni skup!
Obratite pažnju kad čitate novine.
