Asocijacije na devedesete u Srbiji nisu ni malo prijatne. Suvišno je nabrajati sve ružne stvari kojih se setimo kada nam neko spomene ovu deceniju jer se obično osvrtanje na ovo vreme završi psovkom iz čuvenog Balaševićevog stiha. Međutim onima koji su tada bili deca nije teško da pronađu nešto lepo čak i u takvim danima. S obzirom na to da sam nostalgična prema stvarima iz svog detnijstva ne mogu da procenim da li je tada pop kultura bila raznovrsnija i kvalitetnija od sadašnje pa ostavljam vama da odgovorite na to pitanje.
Može se reći da se muzičari, ljudi koji se bave pop kulturom ali i svi oni kojima turbo folk para uši jednoglasno slažu da je muzika u Srbiji počela da tone devedesetih godina. Međutim, retko ko spominje da smo tada imali mnogo bogatiju i raznovrsniju muzičku scenu nego danas. U to vreme nisu nastajale samo pesme koje su kombinacija lošeg zvuka i još goreg teksta već i mnoge balade koje ostaju za sva vremena kao i pesme koje pozivaju na bunt.
Grupa beogradskih muzičara okupljena oko Zorana Kostića Caneta, Milana Mladenovića i Srđana Gojkovića Gileta je 1992. godine poručivala „Mir, brate mir“. Rokeri su jasno pokazivali za kakve se vrednosti bore i stajali su iza njih u svakom trenutku. Odupirali su se i pojavi muzike koja je sada većinska kao i svim negativnim pojavama u društvu ponekad ironično a ponekad metaforično.
Rambo Amadeus je osmislio nazov turbo folk i u svojoj istoimenoj pesmi opisao ovaj pojam kao „gorenje naroda“. Jedna od najboljih grupa sa ovih prostora Ekatarina Velika prestala je da postoji 1994. godine ali je početkom te decenije snimila dva albuma a među pesmama su bile: Idemo sa antiratnom porukom, zatim Dum dum koja na govori o niskosti čovekove želje za moći i vlašću i pesma o momku koji bira život sa druge strane zakona Hej mama, a poslednji album se završava stihovima „ali nemoj da brineš, ponos ostaje“.
Žika Milenković, frontmen grupe Babe je svojom pesmom u duhovitom spotu poručivao da hoće da postane predsednik Srbije, ironično je pevao o dizelašima, ali se nije posvetio samo ovim ružnim temama jer „kao rolna toalet papira život se odmotava“ pa se treba posvetiti i ljubavi dok nije kasno. U ovom periodu su nastale čuvene balade Ko me tero i Noć bez sna koje će saslušati još najmanje 20 godina.
Partibrejkersi su devedesetih snimili neke od svojih najpoznatijih pesama kao što su Kreni prema meni, Hipnotisana gomila i Hiljadu godina. Dejan Cukić se opirao ratu poručujući da bi da peva još malo, u svojoj pesmi je opisao kako je postao Stranac u Beogradu, ali je poručivao i da na kraju ipak ostaje Ruže ispod pepela. Tih godina je snimio i pesme Volim kad si tu,Nebo jedino zna, Letnje kiše, Julija, Dolazi tiho.
Članovi grupe Električni orgazam su se pitali Kakav je to svet u kome su ostali samo Seks, droga nasilje i strah, ali su tih mračnih godina snimili i čuvenu baladu Kapetan Esid, pesmu Da si tako jaka kao i muziku za film Crni bombarder. Osim toga frontmen grupe Srđan Gojković Gile je sa Vladom Divljanom približio rokenrol najmlađoj publici. Uz Vladu i Gileta su deca učila azbuku, fore i fazone i slušala poznate pesme za decu u jednom sasvim novom stilu.
Jedna od omiljenih beogradskih grupa Idoli, devedesetih godina nažalost više nije postojala, ali su njeni članovi i dalje bili aktivni. Dok je Vlada Divljan snimao albume sa Giletom, Srđan Šaper i Nebojša Krstić su sa Zoranom Kikijem Lesendrićem osnovali Dobrovoljno pevačko društvo i sinimili album Nedelja na duhove na kome su se našle balade Zemlja, Ako prestanem da te volim i Čekaj, čekaj me.
Devedesete godine je obeležio i bend Vampiri. Kroz njihove pesme publika se vraćala u neka srećnija i bezbrižnija vremena uz zvuke du vopa (doo-wop) i rokabilija (rockabilly). Njihov prepoznatljiv stil su činila odela jakih boja, tamne naočare i frizure iz pedesetih godina a njihovi hitovi kao što su Volim je ja, Rama lama ding dong, Anđela čuli su se iz svih domova. Veliki uspeh su doživeli i snimajući muziku za kultni film Mi nismo anđeli pa su zvuci pesme Subota uveče pozivali na igru, zaljubljeni su uz njihove balade „poklanjali nebo“ a neki su se i prvi put zapitali kako se prave bebe.
Devedesetih godina ljubiteljima muzike nije bio potreban veliki broj muzičkih tv programa, dovoljan je bio Treći kanal, a jedna od najupečatljivijih ličnosti sa ovog programa bio je Milan Delčić Delča. Svoju pozitivnu energiju je delio sa slušaocima pevajući Hajde lagano, Ako ti kažem,Izgleda da mi smo sami. U to vreme je snimio i obradu pesme Đorđa Marjanovića Da da dirlada, kao i balade Senjorita i Čudna devojka.
YU grupa je 1995. godine objavila album „Rim 1994“ na kome su se našle pesme za sva vremena Odlazim i Dunave, a Đorđe Balašević je tih godina snimio pesme čije reči danas napamet znaju i oni koji su se tada rodili. Balašević je tada okretao Ringišpil u našim glavama, voleo Dođošku i Provincijalku, pevao Olelole, govorio Ja nisam luzer i da Krivi smo mi, a Naposletku se predstavio kao simpatičan Namćor.
Devedesetih godina je vrhunac svoje popularnosti doživela grupa Garavi sokak. Vesela vojvođanska muzika i dopadljivi tekstovi su se lako pamtili i popravljali raspoloženje. Neke od pesama koje su u to vreme snimili su: Neko neko ko je daleko, Tvoje oči zelene, Biće bolje ako budeš tu, Mornari sanjaju more i Ajdemo u Beograd.
Za Pilote i Bajagu i instruktore se može reći da su u ovom periodu bili standardno dobri. Na njihovim albumima su se uspešno preplitale balade i vesele pesme koje se i danas rado slušaju. Osim toga obe grupe su devedesetih snimale i filmsku muziku jer u ovom periodu su za filmove angažovani najbolji muzičari a pesme su nastavljale život i van filmova. Tako je Bajaga komponovao muziku za film „Ni na nebu ni na zemlji“ iz koga je svoj zaseban život nasavila naslovna numera, ali i nezaobilazna pesma Moji su drugovi. Frontmen Pilota Kiki Lesendrić je komponovao muziku za televizijsku seriju „Zaboravljeni“ a istoimena balada je postala himna ove pop-rok grupe.
Bajaga i instruktori su tih mračnih devedesetih objavili dva albuma i bojili stvarnost optimističnim melodijama i stihovima pesama Muzika na struju, Jedino to se zove ljubav, Još te volim, Nakostrešena mačka. Ovaj period je zaslužan i za nastanak čuvenih balada Grad i Tvoja je gajba sigurna, kao i pesme koja tačno opisuje sudbinu ovih prostora Ovo je Balkan.
Piloti su u to vreme objavili tri albuma na kojima su se našle pesme: Tajna je u tebi skrivena, Čini mi se da, Neverna si, Šta radi proleće sa njom, Dan koji prolazi zauvek…
Pred kraj devedesetih na tv ekranima smo često imali priliku da vidimo spot za pesmu Kotor grupe Galija, a nešto ranije ova grupa je snimila i pesme Trube, Da me nisi, Seti se maja, Dodirni me, Skadarska. Može se reći da su u ovo vreme nastale najpopularnije pesme ove grupe.
Ostavićemo po strani političke pesme grupe Riblja čorba i podsetićemo vas da je u ovom periodu nastala neprevaziđena pesma Kad sam bio mlad, kao i balade Ja je gledam kako spava i Gde si u ovom glupom hotelu.
Kada poslušate sve ove pesme postaje jasno da devedesete nisu samo decenija densa i turbo folka jer su u to vreme rok i pop bili veoma popularni i produktivni. Budućnost će pokazati da li sadašnjost može ovako nešto da ponudi i da li će se današnja pop i rok muzika slušati sa istim oduševljenjem i ljubavlju i za 20 godina.
Autorka: Jovana Nikolić
