Pa, uplati tiket, stipso!
O loto listićima i kombinacijama ne razmišljam. To je tatin, penzionerski užitak. Utorkom i petkom. Jednom sam nanizala sve omiljene brojeve i rođendane za jedan njegov stubac. Nije me više pitao da mu pomažem. Nije dobio ni „zamenu“. Toliko o mojim igrama na sreću.
Ali. Kad bih stala u taj milion sazidan od tuđih „evradi“ – gde bi mi bio kraj!
Lenji Gaša bi sve, opet, dao na knjige i putovanja! Uložila bih u edukaciju, molim lepo! A danas retko ko u to ulaže. (Ovo kažem ako neko iz lutrije slučajno čita, pa namesti, isto tako slučajno, da te lepe parice idu na neko korisno mesto). Da je sreće!
Da ne nabrajam kako bih sve lepo potrošila. Nemam šta ni da brojim. Ne želim ni da izračunam koliko je to u dinarima. Niti znam šta sve može u te dinare da stane. Tj. čemu je tesno u mom loto novčaniku.
Evo čemu meni služi moj (ne)odigrani loto listić: da se nasmejem kad vidim da je loto tiket zapravo DNK test. Imam 26 godina, a tata još nije zakoračio u pedesete – ali „troškarenje“ bi bilo isto. Obezbedi porodicu, kupi nešto prijateljima, putuj, kupi sebi alat (u mom slučaju knjige i mnogo svezaka) i sve ostalo u humanitarne svrhe. Daj onima koji nemaju. Ti i bez tog loto dobitka već imaš sve.
Loto igraš, jer se igraš.
Utorkom i petkom.
Srbijanka Stanković
KAKO OVCA KAŽE: dopisivanje sa portalomBlacksheep.rs
