Nećemo krenuti sa pričom kako je pušenje nezdrava navika koja može ozbiljno naruštiti Vaše zdravlje. Činjenica je dobro poznata, a odluka je samo Vaša. Ako već spadate u pušače, ovaj tekst bi mogao biti interesantan za Vas.
Sećate se starih, limenih, metalnih i drvenih tabakera za cigarete? One su odražavale prvo status, onda imidž, a zatim i trend. Raznih boja, većinski metalik, šara, dimenzija i oblika, predstavljale su skoro modni trend i bile obavezni „must have“. Došla je kriza, skupe cigare zamenjene su jeftinom „krdžom“ i za izgled se više nije marilo. Onda se opet stanje pomalo popravilo, a cena cigareta je bila nemilosrdna u svojim skokovima. Dosetiše se ljudi motanja duvana! Proračun urađen, ispada jeftinije, i koji dinar ostane u džepu. Samo, pojavio se novi problem – neugledne kese za duvan koje se cepaju, mrve, gužvaju. I za to je nađeno rešenje! Kreiranje torbica specijalizovanih za duvan. Popričali smo sa Ivanom koja se bavi kreiranjem, izradom i prodajom istih.
Ivana, da li si i ti pušač i da li te je kriza naterala da budeš kreativna?
Kriza i to što nisam mogla da nađem posao nateralo me je da smislim šta bih mogla raditi samostalno, kod kuće, a da od toga i zarađujem. Iskustva sa šivenjem imam, završila sam srednju školu za tehničara-modelara odeće, radila kao krojačica i to je nešto što volim i znam da radim, zato sam se i okrenula tom zanatu. A da, i ja sam pušač, tako da i sama koristim torbice.
Opiši nam ceo proces – od početne ideje, kreiranja, stvaranja.
Ideja se rodila u Grčkoj, tamo sam radila dve sezone . U Grčkoj su cigarete skupe, duvan mnogo povoljniji i veći deo tamošnje populacije koristi duvan. Ali pošto su vam za konzumiranje duvana potrebni i sam duvan, rizle i filteri, sve je to bilo potrebno „spakovati“ na jedno mesto da bi bilo praktično i jednostavno za korišćenje poput paklice cigareta. Tamo sam i ja prvi put počela da konzumiram duvan i nabavila jednu torbicu. Kada sam se vratila u Srbiju videla sam da su i ovde ljudi sve više počeli da koriste duvan i tako je počelo… Na osnovu torbice koje sam kupila u Grčkoj nastale su moje torbice za duvan, uz malo korigovanja, dodavanja mojih ideja. Prvo je bilo potrebno napraviti kroj, pronaći odgovarajući materijal od onoga što ima u ponudi ovde kod nas.
Da li sve radiš sama ili imaš pomoć?
Imam malu pomoć, ali veći deo posla radim sama.
Da li imaš stalne mušterije i kako ide prodaja?
Prošlo je godinu dana otkad sam počela da proizvodim torbice i tek u poslednje vreme vidim pomak, tako da sad mogu da kažem da je prodaja krenula. Ne bih mogla da kažem da imam stalne mušterije, ipak torbice nisu vrsta robe koja mora često da se menja, ali dosta ljudi koji su sebi, na primer, kupili torbicu kasnije su tražili neku torbicu za poklon prijatelju ili su me preporučili ljudima koje poznaju, a koji koriste duvan.
Imaš li posebne zahteve mušterija?
Uglavnom nemam. Jedini zahtevi su vezani za boju, materijal ili kombinaciju boje materijala i kožice kojom se spaja torbica.
Koje materijale koristiš? Ima li razlike u radu, da li su neki teži za obradu?
Koristim eko kožu i pamučno platno. Uglavnom eko kožu, platno koristim samo ako nađem neki zanimljiv dezen, šaru, pošto je eko koža koja može kod nas da se nabavi uglavnom jednobojna. Platno je lakše za šivenje, ali torbice od eko kože izgledaju mnogo bolje i lepše.
Bavila si se i izradom standardnih torbi, zašto si odustala od tog posla?
Mnoge devojke i žene je kriza i manjak radnih mesta naterala da se bave rukotvorinama, tako da je u ponudi bilo mnogo raznih torbi, a ja sam želela da ipak radim nešto drugačije. Šila sam standardne torbe, poštarske torbe, pismo tašnice, novčanike, ali sam odlučila da se ipak posvetim samo torbicama za duvan.
Uvela si i digitalnu štampu u rad. Kako si došla do te ideje?
S obzirom da su materijali od kojih izrađujem torbice jednobojni meni su postali malo „dosadni” pa sam razmišljala kako da ih učinim zanimljivijim. Prvobitna ideja je bila da slike izrađujem na transfer papiru, ali pošto se on učvršćuje za materijal uz pomoć toplote i lepka, vremenom je taj lepak popuštao i slika se odlepljivala, pa se ispostavilo kao loša ideja. Tokom leta sam radila u jednoj štampariji i tako „otkrila” digitalnu štampu. Ali, ne radim je direktno na materijal, već prvo na platno koje zatim zašijem na torbicu, tako da sama slika može da traje koliko i torbica.
Kako vidiš svoju budućnost, misliš da ćeš uspeti da napraviš ozbiljan biznis ili bi više volela da bude hobi od kog se zarađuje?
Iskreno, volela bih ja da od ovoga nastane ozbiljan biznis, ali da bih do toga došlo morala bih da imam registrovanu firmu i uz pomoć nje da plasiram torbice na tržište, u trafike, prodavnice, a to mi je zasad neizvodljivo. Trenutno mi izrada torbica predstavlja hobi, kojim mogu da obezbedim dodatnu zaradu, s obzirom da sam se zaposlila, pa imam redovna mesečna primanja. Bilo kako bilo, hobi ili biznis, izrada torbica za duvan je nešto od čega ne odustajem, jer je I lepo i korisno J
Tamara Maksimović
