Skoro svi na svetu vole torte i kolače! Svet fondana, ukrasa, dekoracija, čokolade, vanile, šlaga, boja i oblika. Skoro pa dizajnerski posao. Naša sagovornica Danijela Nerić bavi se kulinarskim kreiranjem i najviše uživa u tome da obraduje svoju malu porodicu koja željno iščekuje novog člana što uskoro dolazi.
Život joj je apsolutno sladak. Takođe, rado sprema poslastice za rodbinu i prijatelje, jer sama zna da je to predivan poklon i siguran pogodak. Hobi nekada treba da bude hobi, najvažnije je da budete srećni i uživate u onome što radite.
Danijela, kako si se našla u carstvu kolača?
Oduvek sam bila kreativna i volela sam kuhinju. Bio je nekako prirodan sled događaja da spojim ta dva i svoje ideje pretočim u stvarnost, volim da svoju kreativnost izražavam na razne načine.
Da li si od malena volela da se „petljaš po kuhinji“ i prirodno nastavila kada si odrasla?
Da, baš tako. Još kao mala naučila sam i volela da kuvam i pravim poslastice. Kad god bi se nešto kuvalo ili peklo, bila sam prisutna, upijala sve cake i pamtila recepte.
Od koga si naučila da praviš kolače?
Taj dar sam nasledila od svoje bake. Ona je bila fantastična domaćica, mnogo sam naučila od nje i dan-danas čuvam i koristim njene požutele kuvare.
Koja je tvoja omiljena torta?
Koliko volim da pravim torte i kolače, toliko volim i da ih jedem. Možda čak i više 🙂 Tako da ne biram, volim sve. Ali mogu reći da za nijansu više volim čokoladne od voćnih torti. Ako bih baš morala da biram, troumila bih se između kraljice torti – Reforme, Boem torte ili klasične čokoladne torte.
Koje poslastice najviše voliš da praviš, a koje najmanje?
Ne mogu reći da nešto baš ne volim da pravim. Definisaću to na ovaj način, ako mi nešto oduzima više vremena a manje izražavam svoju kreativnost, onda mi je manje zanimljivo da pravim. Najviše volim da pečem i dekorišem torte i kapkejke, a keksići mi često oduzmu puno vremena, pa mi „dosade“.
Imaš li neku omiljenu kulinarsku tehniku? Imaš li neke svoje kreacije?
Volim da ručno „spajam“ sastojke. Kada neki recept izričito zahteva upotrebu miksera, shvatam to i cenim što olakša posao. Ali obožavam kada ručno treba da mutim ili mešam i osetim teksturu pod rukom, osetim kako mehurići vazduha „ulaze“ u smesu za koru i sl. Takođe, obožavam svoj stari ručni mikser. 🙂
Možeš li nas, korak po korak, upoznati sa pravljenjem figurica od fondana?
Pravljenje figurica od fondana nekome možda deluje strašno komplikovano. Ne mogu da kažem ni da je jednostavno, ali jako je bitno koliko ste kreativni i koliko umete sa prstima. Ljudi koji loše crtaju i koji npr. ni od plastelina nisu umeli da naprave neke jednostavnije oblike, teško će uspeti od fondana da naprave figuricu.
Veoma je bitno na početku odrediti kakva treba da bude konstrukcija figurice. Ako je figurica jednostavna i iz jednog dela, najveća pažnja se posveti sitnim detaljima. Ako je figurica sastavljena iz više delova i treba da bude npr. stojeća, onda je prvo bitno sve te delove napraviti, prosušiti, spojiti, često osigurati čačkalicama, žicama i kada je figurica osušena u celini onda se pozabaviti detaljima: lepljenjem sitnih ukrasa i detalja, crtanjem i sl.
Da li ti ćerka pomaže u radu iako je mala? Ima li ona neku omiljenu kreaciju?
Uvek voli da je prisutna, ali koliko pomaže – to je već diskutabilno. J Došlo je dotle da ima svoju kutiju sa fondanom (tačnije ostacima koje ja nisam mogla da iskoristim), svoju četkicu i sl. Kad ja pravim nešto, pravi i ona. To je što se tiče ukrasa. Kad pečem nešto, najviše voli da pojede ostatke kore, poliže ostatke fila…
Kada je bila manja, imali smo incident. J Nisam joj objasnila da ne sme da dira ispečene kore, ostavila sam ih na trenutak bez nadzora, a ona je pojela jednu. Morala sam na brzinu da improvizujem da bih završila tortu koju smo nosili na rođendan mojoj sestričini. 🙂
Da li si nekada razmišljala o velikom biznisu? Ljubav prema hobiju već imaš.
Razmišljam o tome stalno. To je moj, za sada, neostvaren san. Volela bih da svoju ljubav prema kuhinji iskoristim i na taj način. Kada sanjarim o tome, zamišljam kako posedujem malu, ali slatku vintage radionicu sa poslastičarnicom, sa nekoliko stolova i stolica u pastelnim bojama, možda da imam neki autentičan proizvod zbog kog će ljudi dolaziti baš kod mene, jer je samo moj onaj pravi. 🙂
Imaš li nekog uzora od poznatijih poslastičara?
Zvučaće „izvikano“ ali volim Rudolpha van Veena. Volim njegove starinske recepte i skromne tehnike dekoracije, jer je baš to ono zbog čega sam ja zavolela kuhinju, gledajući svoju baku. Fondan je super i popularan, deca ga vole. Ali, ne može da se meri npr. sa pravim, starinskim, mirisnim kuglofom. Pored Rudolpha, volim i Lorraine Pascale, zato što su njeni recepti i način rada ekspeditivni, a jednako dobri.
Šta te najviše čini srećnom dok radiš?
Više stvari. Za početak, volim osećaj kada ulazim u taj drugi svet, svet dekoracije, kada mogu da se isključim i skroz posvetim tome šta radim, što me ujedno i neverovatno opušta. Ono što me najviše čini srećnom jeste da vidim gotov produkt mog truda i rada, kao i osmehe ljudi i dece kojima sam taj produkt napravila i posvetila.
