U Srbiji svakog dana oboli jedno dete od neke vrste maligniteta. Koliko znamo o ovim bolestima? I još važnije pitanje: Koliko znamo o našim vršnjacima koji se sa njima suočavaju?
Jun je mesec slavljenja života i ukazivanja na mitove o raku kod dece i adolescenata. MladiCe ovu važnu misiju imaju stalno pred sobom jer ne žele da pasivno posmatraju društvo sa svim njegovim manama. MladiCe su neformalna grupa nastala u okviru udruženja „Čika Boca“, a čine je ljudi koji imaju između 14 i 30 godina i trenutno se leče ili su se izlečili od raka. Naziv potiče od reči „mladi“ i slova C koje u medicinskom šifrarniku označava kancer. Ali, MladiCe nisu statistički podaci izraženi u šiframa, oni su naši vršnjaci, komšije, drugari sa svojim sasvim običnim i neobičnim interesovanjima, emocijama i potrebama.
Neformalna grupa MladiCe je nastala pre tri godine a sve je počelo na izletu koji su organizovala udruženja roditelja čija se deca leče ili su lečena od raka. Tada su ova deca shvatila da je njihova želja da se vrate na onkološka odeljenja i pomognu svojim saborcima, a prva ideja je bilo pokretanje internet radija za vršnjačku podršku.
MladiCe su kao članovi Svetske mreže survajvera (CCISN) i kao mladi ljudi željni akcije i pozitvne promene, za ove tri godine pokrenuli niz aktivnosti i programa za osnaživanje i podršku vršnjacima ali i za podizanje svesti javnosti o problemima sa kojima se suočavaju. Stalnu podršku im pruža Udruženje roditelja i staratelja i prijatelja dece obolele od malignih bolesti „Čika Boca“. Njihovo sedište je u Beogradu, ali okupljaju mlade ljude koji žive u svim gradovima Srbije. Osim toga, MladiCe imaju odličnu saradnju sa sličnim grupama iz inostranstva, a udruženja iz regiona su čak preuzela isto ime.
U državi u kojoj se susrećemo sa rakom na svakom koraku, ova bolest je i dalje tabu tema. Zbog izbegavanja priče o tome, ostali smo nedovoljno informisani i kao takvi pogodni za stvaranje brojnih predrasuda. Protiv ove bolesti se bore naši školski drugovi, vršnjaci, kolege, pa zašto nemamo potrebu da ih shvatimo? „Ljudi su generalno okrenuti sebi i neće da pokušaju da razumeju druge“, kaže Milkica, jedna od MladiCa. U globalnoj kampanji protiv razbijanja mitova o dečjem raku učestvovale su i MladiCe tako što su pisali sastave koji su kasnije prevedeni na engleski, ali su i preveli tekst pripremljen od strane Svetske mreže survajvera o najčešćim mitovima. (Ovde pročitajte tekst!)
Kroz razgovor sa MladiCama shvatila sam da čitav sistem od narodnih poslanika do zdravstvenih radnika ne vidi u njima ljude i neponovljive individue. Možete reći: sistem nas sve posmatra isto i nikome nismo važni. Ali zašto se vršnjaci prema Mladicama odnose drugačije nego prema ostalima? „Najveći problem koji imam u odnosu sa vršnjacima je neki strah koji oni osećaju“ objašnjava Dušan a Milkica dodaje „ili beže od mene ili me sažaljevaju“. Mladice smatraju da oni vršnjaci koji su spremni za otvoren razgovor i koji su bliski sa njima bolje shvataju u kakvoj se situaciji nalaze. Osim toga, Milkica napominje da njoj nije problem da priča o tome kako je izgledalo lečenje i kakva je bolest u pitanju a često ume i da se našali na tu temu što okolina ne shvata.
Milkica je na Belgrade Ignite imala priliku da za 5 minuta predstavi sebe i MladiCe i tada je između ostalog, govorila o bolničkim šalama i drugarstvima, ali i problemima koje je pred nju postavila okolina kada se očekivalo da se nakon lečenja uklopi u dotadašnji način života iako više nije ista osoba. Miloš je nakon lečenja krenuo u osmi razred i najviše mu je smetalo što njegovi drugovi misle da je rak prelazna bolest i ne ponašaju se prema njemu kao pre.
Ovi mladi ljudi ističu značaj aktivnosti u okviru grupe MladiCe u jačanju njihove ličnosti i sticanju samopouzdanja u tinejdžerskim danima koji su za svakoga teški, a za one koji su provodili vreme na onkološkom odeljenju još teži. Ipak, neki od ovih mladih ljudi su rešili da se ponovo vrate u bolničke sobe iako ih podsećaju na teške trenutke i da pruže podršku mladim saborcima. Njihove bolničke dane je u velikoj meri obeležio i odnos lekara prema njima pa sada organizuju tribine na kojima uče studente medicine i psihologije da ne ponavljaju greške svojih starijih kolega koji ih često nisu gledali kao ljude. Miloš kaže da je bilo dobrih lekara ali da je bilo i onih koji nisu umeli da im se obrate, dok Milkica dodaje „problem je što neki lekari ljude posmatraju kao mašine koje treba popraviti“.
MladiCama je dozvoljeno samo pet puta godišnje da posete bolnice i razgovaraju sa svojim drugarima koji se u njima nalaze. Njihovi planovi su da se broj poseta poveća jer su u razgovoru sa vršnjacima iz Rumunije, koji su okupljeni u sličnom udruženju, saznali da njihovi survajveri zajedno sa volonterima posećuju decu u bolnicama svakodnevno. Različiti kampovi i putovanja su odlična prilika za okupljanje mladica iz različitih država ali ne samo kako bi se družili već i kako bi razmenili svoja iskustva u radu i ideje. MladiCe posebno ističu značaj regionalne konvencije koja je prošle godine održana u Beogradu, a ovog leta će u Hrvatsku doći survajveri iz više zemalja.
MladiCe su organizovale veliki broj aktivnosti od skakanja padobranom, sadnje drveća do kampanje „Primetimo druge“ i izložbe „Magični ugao“ . Ova izložba je posebno draga MladiCama jer su je činile fotografije mesta na kojima su se osećali lepše u najtežim trenucima. „To su mesta koja su nam služila da se opustimo, ohrabrimo i oraspoložimo i deo su naše najdublje intime. Hteli smo da otkrijemo svojim saborcima šta nam je pomoglo“, kaže Milkica a Dušan i Miloš napominju da je izložba imala i humanitarni karakter. „Tri fotografije smo poklonili bolnicama, jednu smo poklonili velikom donatoru, a ostale su se našle na aukciji za dobrotvorne svrhe“, kaže Miloš.
Omiljena aktivnost MladiCa je njihov internet radio (http://www.radio-mladice.rs/) koji je kanal dvosmerne podrške. Cilj ovog radija je da MladiCe u svojim emisijama ohrabre i opuste slušaoce, a u isto vreme oni kao voditelji stiču samopouzdanje i uče da se bolje organizuju razvijajući timski duh. Okupljeni u grupi MladiCe, ovi mladi ljudi su okrenuli bolest u svoju korist jer ona je deo njihovih života.Postali su zreliji i shvatili su da mogu mnogo više nego što su mislili. Ističu da je najvažnije što su stekli u ovoj grupi – drugarstvo.
Milkica objašnjava da ljudi različito reaguju na svoju bolest pa neko beži od nje a neko se suočava sa istinom, a da su oni odlučili da pogledaju istini u oči. „Ako gurnemo pod tepih ono što nas muči, to nas izjeda i pre ili kasnije će izaći na površinu“, kaže Milkica koja je student psihologije pa će u budućnosti i profesionalno moći da pomogne mladim saborcima. Milkica kaže da je kroz različite aktivnosti sa MladiCama stekla više samopouzdanja i oslobodila se mnogih strahova vezanih za bolest, ali i da je stekla mnoga znanja koja će joj biti korisna za posao, kao što je oslobađanje od straha od javnog nastupa. „Mislim da smo svi postali zreliji, oslobodili smo se i postali asertivniji i naučili mnogo toga o emocijama“, kaže Dušan, a Miloš dodaje da su naučili kako da reaguju kada ih neko sažaljeva. Psiholozi iz udruženja „Čika Boca“ mere kvalitet života survajvera pre i posle aktivnosti u grupi MladiCe, pa će, prema rečima direktorke udruženja Dragane Radulović, merljivi rezlutati pokazati koliko je sve što rade imalo smisla.
MladiCe su prva grupa survajvera Srbije koja je poželela da bude aktivna podrška svojim vršnjacima, a osim toga jedina su grupa koja se bavi mladima nakon završenog lečenja od raka. Pored aktivnih članova, okupljaju oko 80 ljudi ali su svesni da u Srbiji postoji više ljudi koji su se u detinjstvu lečili ili se trenutno leče od neke vrste karcionma. Zato MladiCe pozivaju sve koji imaju manje od 30 godina a u svom životu su se susreli sa šifrom C da im se pridruže da zajedno menjaju sebe i svet na bolje.
