… Nakon što se završila večera u jednom od najboljih restorana u „Čikagu na Moravi“, odlazimo na kratko do kuće našeg domaćina gde se tuširamo, presvlačimo i kroz 15 minuta vraćamo na mesto gde će se u naredna dva dana odigrati najviše stvari – novoizgrađeni SKEJT PARK, u okviru parka Mladosti!
Tamo je u tom momentu sve već uveliko spremno za sutrašnje revijalne vožnje skejta i rolera, kao i za muzički festival koji će se održati na bini, odmah pored skejt parka, na širokoj poljani koja se prostire sve do reke. Dolazimo u skejt park oko 22h, puno ljudi!
Veliki broj skejtera i momaka na rolerima se zabavlja i oduševljeno vozika po svežem betonu novoizgrađenog parka (snimak se nalazi na kraju teksta, ali lagano…), drugi stoje i crikaju iza na bini koja je rezervisana za muzičare sutra uveče, dok dobar deo ljudi sedi i stoji pored malih drvenih tribina koje mogu da prime 30 ljudi max, i to da se zguraju, a one su prvobitno planirane da budu glavne tribine za celokupni događaj. Međutim, mnogo dobrih ljudi u Čačku je prepoznalo ovaj događaj kao jednu prelepu stvar pa su tako za džabe montirane velike tribine pored, koje mogu da prime bar pet puta više ljudi.
Nismo dugo ostali to veče jer je Strahinju i ekipu čekalo mngoo posla sutra i prekosutra, pa smo otišli na spavanje.
Sutradan, šta bi bio maj bez kiše? Subota je, plan da se postavi ozvučenje, frižideri za prodaju piva i drugih (nebitnih) vrsta pića, da se sredi sve sa bendovima koji treba da nastupaju, kojih je sveukupno devet, i još nekoliko „sitnih“ stvari, ali sve je, za nekih dva sata, pomerila kiša. Međutim, kada nastane takav problem, onda cimate više ljudi da dođe da vam pomogne kako biste sve zavšrili na vreme.
Muzički deo celokupnog festivala „Dani urbane kulture u Čačku“ počeo je gotovo na vreme, oko 18h, a otvorila ga je Tamara Ristić, poznatija kao Kezz, koja je sve naprosto zasenila jačinom i bojom svog glasa.
Ja sam upravo u tom momentu sa devojkom dolazio na festival (kasnili smo malo jer kad dođeš u grad u kom imaš rodbinu i, ako kojim slučajem ne odeš kod njih na ručak, to bi bilo ravno ubistvu jednog člana porodice ili cepanjem babinog omiljenog miljea sa televizora) i nešto smo pričali kako je sve lepo sređeno, pokošena ona trava i grmlje gde sada stoji stotinak mladih i kako je sve super, kada nas je samo odjednom prekinuo neverovatan zvuk!
Prodornost njenog glasa odzvanjao je među drvećem i prolazio je kroz ljude tako jako da su gotovo svi u tom momentu gledali ka bini sa pogledom, kao što bi brat Pantela rekao: „Kadar nevera“.
Nakon nje, nastupio je niz lokalnih bendova (ali i onih iz Beograda) i muzičara koji uglavnom neguju onaj tvrdi, „hard“ i alternativni zvuk koji je dizao atmosferu i, uz rakiju, grejao ljude te prohladne noći, kada sam prvi put zaista mogao da osetim na svojoj koži šta zaista znače reči pesme grupe Medeni mesec „Uz Moravu vetar duva“.
Ređali su se na bini tako mladi muzičari koji su predstavljali svoje pesme pred oko 500 ljudi koji su odlučili da te večeri izađu malo iz svojih kuća i dođu da uživaju pored Morave uz jedan od retkih događaja koji postoje u Čačku, a koji su realizovali mladi ljudi! Fenomenalna atmosfera svakako vredna veće pažnje! 😀
Bilo je tu svega – probušenih bubnjeva, gotovo neprestane „šutke“ ispred bine na svakih desetak minuta, u okviru kojih se našlo i nekoliko povređenih, sa slomljenim rebrima i nosevima (ništa što se ne da sanirati), nažalost i onih koji su donosili svoje piće (gajbe piva, rakiju, dvolitre), ali i mnogo pozitivne energije, smeha i naravno nazdravljanja jednom sasvim drugačijem, NE_urbanom festivalu „urbane kulture“!
Publiku su zabavaljli Zbedem, Morbid cow, Hit by pain, FTP, Ne tamo, Soulcage i kratko Township, dok poslednja grupa Škanknije ni nastupila pred publikom jer je policija morala da rastera ljude pošto je već bilo 1h posle ponoći, a zna se da se zakoni moraju poštovati, makar i ovo bila subota veče, prvomajskog vikenda u gradu u kom se ovakvi festivali, inače, ne održavaju! Srbija… i njen negativni deo ipak nije mogao da nas zaobiđe, ali biće bolje sledeći put, sigurno!
Dobar deo ljudi je nastavio žurku, uz dugo očekivani „Škank“, u obližnoj kafani, dok su organizatori ostali da počiste ceo nered koji je ostavljen na poljani pored Morave, a kakav su „japanski posao“ odradili i kako je to izgledalo sutradan, opisujemo vam vrlo uskoro.
Organizatori ovog koncerta i čitave manifestacije (Alternativa za Čačak), apsolutno zaslužuju svaku pohvalu jer su, i pored gomile problema i manjih propusta (koji se moraju desiti kada imate ovako „vatreno krštenje“, jer im je ovo prvi festival i veliki projekat koji su odradili, I TO KAKO), ipak uspeli da odrade NEVEROVATAN posao!
Međutim, ovo je bio samo još jedan deo VELIKOG PROJEKTA koji su odradili iz ogromne ljubavi koju imaju prema svom gradu i svojim vršnjacima, pa ćemo vam u narednom tekstu predstaviti i kako je izgledalo „super kul urbano“ takmičenje u vožnji skejta i rolera koje je na red došlo poslednjeg dana ovog festivala. Kao što smo vam obećali na početku teksta, evo i jednog videa koji će vas barem malo uvesti u priču koja se događala u Čačku tih prvomajskih dana…
