Ovog novembra će najizvođenija predstava Reflektor teatra, Muškarčine, putovati po Evropi, prvi put stati na scenu bečkog pozorišta, a ubrzo nakon toga je zakazano izvođenje i u Vojvodini, preciznije u Bečeju. Ali, pre svega, beogradsko izvođenje je zakazano za 16. novembar od 20 časova na sceni CZKD u Birčaninovoj 21.
U razgovoru sa mladim i uspešnim devojkama, studentkinjama i članicama ekipe Reflektor teatra, saznajemo zašto one misle da mladi treba da gledaju Muškarčine i šta one njima predstavljaju:
Marina:Mladi treba da gledaju Muškarčine zato što im niko u javnosti ne govori da im je dozvoljeno da osjećaju i otvoreno izražavaju svoje iskrene emocije. Mladi moraju od nekog čuti da ih strah, tuga ili empatija ne čine manjim muškarcima. Moraju naučiti da pravi muškarac nije bezosjećajan.
Ljubica:Prvo, u njoj igra 7 lepih momaka, drugo Muškarčine su više dijalog između izvođača i publike nego što je to upijanje klasičnog poetičnog pozorišnog sadržaja, a ja verujem da je omladini taj dijalog izuzetno potreban i zabavan, iako su oba vida pozorišnog izraza bitna za razvitak ličnog kulturnog kapitala i potreba. Takođe, dokumentarni momenat u ovoj predstavi diže celu priču na viši nivo i daje joj jedinstvenost, a opet je tema toliko generalna i svima bitna da se svaki član publike zasigurno pronađe u većini priča od kojih je ova predstava sačinjena.
Anđela: Zato što im predstava nudi odgovore na pitanja za koja nisu imali adekvatne odgovore. Muškarčine će ih na duhovit način ohrabriti da ostanu dosledni sebi i ukazati im na korpus sjajnih mogućnosti koje dobijaju na taj način.
Milena:Zato što je to predstava u kojoj se pozorišno djelo prepliće sa jakim društvenim i edukativnim angažmanom, a to preplitanje na kreativan način donosi 7 šarmantnih mladića – duhovito, iskreno i emotivno. Oni vjeruju u to što iznova prenose publici i to rade beskompromisno i bez straha od predrasuda.Sa druge strane,, ono što je meni jako važno jeste dokumentovana priča o generacijskim problemima i djetinjstvu obojenom društvenim problemima tih 90-ih godina. To je dio odrastanja i tih 7 mladića na sceni. Predstava tu prelazi iz duhovitog i simpatičnog dijela u jednu potresnu priču. Mislim da upravo ta višeslojnost podstiče na razmišljanje i postavlja nova pitanja.
Dunja:Zato što je pravi muškarac, uostalom, iskren, istrajan, osećajan – a nisam sigurna da su mladi upućeni u taj koncept. Ono što Muškarčine publici daju je direktna poruka koja je ovom društvu neophodna. I ne, to nije priča sa kojom se povezuju samo „muškarčine“.
Nevena: Smatram da je za mladiće neophodno da pogledaju Muškarčine, jer je danas u Srbiji izgubljen kompas vrednosti. Dobili su recept za izgled i ponašanje pravog muškarca i strogo ga slede. Muškarčine će im pokazati da ne treba slepo pratiti taj recept, da je čar „kuvanja“ zapravo u tajnim dodacima i improvizaciji.
Anaška: Zato što će videti novo pozorište, shvatiti kako svet funkcioniše i zašto ne treba da bude tako i najvažnije – biće motivisani da, ako ništa više, razmišljaju i pričaju o tom problemu. A pored toga, želeće da kažu da su deo publike predstave Muškarčine, jer je i to jedna od bitnih stvari koja predstavu čini posebnom.
Beogradsko izvođenje u novembru, gotovo je rasprodato, a sledećeg meseca Muškarčine su na repertoaru 11. decembra na sceni CZKD-a. Mladi tim Reflektor teatra čeka vas u pozorištu i raduje se vašim utiscima o predstavi Muškarčine.
