„Meni se čini da je strah najveća sramota ovog svijeta, i najveće poniženje čovjekovo.” Meša Selimović
Borite li se vi protiv straha, borite li se protiv poniženja? Da li ste svesni protiv čega se sve naše misli bore i šta nikako ne bismo smeli dopustiti?
Kiša. Nedelja. Dok ja koračam, misao mi klizi. Klizi i druga, treća, četvrta, peta, šesta, sedma, osma.. Misli moje dan mi boje, kroje. Borba se nazire, ali ne među njima. Borbom je protkana svaka od njih. Data je težina svakoj mojoj misli koja je nedavno lepršala ležerno po nedeljnoj kiši.
Misao prva: Borim se protiv površnosti. Prvo i prvo, osnovno i osnovno. Na šta bi ličio ovaj naš svemirski kutak ako bi misleća jedinka usvajala samo jedno stanovište isključujući mogućnost da i iz drugog ugla sagledavanja može dopreti novo svetlo. Ne dajte se slikarima koji sve boje u mrklo crno ili čisto belo, umeša se tu uvek niz drugih, raznolikih nijansi. Valjalo bi raditi na širenju vidika, samo tako ćemo kasnije biti zadovoljni pretodnim zaključcima.
Misao druga: Borim se protiv straha. Kad već živim danas. „Jer sutra će danas postati juče kao što je juče danas bilo sutra”, što bi rekao Rambo Amadeus. Nisu nam dati trenuci da bismo ih provodili u strahu. Od ispita, profesora, šefa, mraka, vode, pogleda, reči, ovog, onog… Je li vredan bilo koji strah u poređenju s kratkotrajnim vremenom kojim raspolažemo?! Prihvatam, dopuštam samo strah od straha! Ili poniženja… Hajmo na treću misao.
Misao treća: Borim se protiv poniženja. Svi smo mi jednaki. Svi mi imamo svoje vrednosti i mane koje su u ravnoteži. Uzajamno poštovanje je više nego poželjno i neophodno. Štitimo svoju reč, štitimo svoju misao, ne dajmo svoje ja bilo bilo kome da ga razvlači. Pa mi ga gradimo, kujemo i tražimo, nedopustivo je da ga bilo ko traći i obezvređuje.
Misao četvrta: Borim se protiv nepravde i nepoštovanja prava. Nije čovek toliko ništavan da mora svoju ili tuđu nepravdu trpeti. Treba svaki čovek da bude upoznat sa svojim pravima, slobodno da govori, slobodno misli, slobodno se šeta i izražava, a da pritom druge ne ugrožava. Nikakav loš tretman ne sme da se podrazumeva i traje, akcija i reakcija, što pre!
Misao peta: Borim se protiv primitivizma, gluposti. Možda nisam u poziciji da utičem na druge (a možda i ja nekom poslužim kao valjan model!), ali radiću na sebi nadajući se pritom da je i svako drugi voljan da poradi na svom razumevanju pojava i ljudi u ovom svemirskom kutku. Vladavinu primitivizma treba suziti na minimum. Gde god je moguće – valja saseći u korenu taj nazadni pogled u naprednom svetu.
Misao šesta: Borim se protiv mračnog raspoloženja, nevidljivih osmeha, prigušenih smehova. Što se ne bih glasno smejao, glupirao, šalio, pevao i radovao, pa kome to smeta!! Smeh nije bolest, nego baš naprotiv… Ali zarazan jeste! Neka se širi. Neka se uživa.
Svaki trenutak je pesma koju pevamo iz sve snage uživajući u onome što radimo zajedno s ljudima kojima se radujemo.
Misao sedma: Borim se protiv ružnog ponašanja, nekulture, bahaćenja. Ne dozvoljavam da gubim dragocene momente, ne dozvoljavam da mi pucaju dragocene nervne sinapse. Znam da uvažavam drugoga, planetarnu kuglu kojoj pripadam i baš to i činim. Bilo bi zaista bespoentno kad bih dopustio drugom da se loše ophodi prema meni. Individualno koliko mogu štitim okolinu od propadanja i nestajanja, skromnost je ponekad najpreče potrebna. Pa svi mogu barem ponekad, u skromnim razmerama, postupiti skromno.
Misao osma: Borim se protiv bilo kog tipa potčinjavanja.
Znate šta je rekao Marsel Dišan… „Primorao sam se da sam sebi protivrečim kako bih izbegao konformizam prema sopstvenom ukusu.”
Možda je sloboda i tebi, i meni, i svakom najveća vrednost. Negujmo je. I kada s drugima maštu delimo, treba sačuvati parče svoje slobode, svog vazduha, svog prostora. I ti što si sa mnom maštu podelio, nemoj da se neprikladno vezuješ, nemoj da u tim čvorovima izgubiš svoje odlike, svoje strane i stranice tvojom autentičnošću ispisane. Kao što ni ja neću. Ne treba da se stopimo u potočnoj, rečnoj ili okeanskoj masi, nek svuda izviri naša specifičnost, naša sloboda!!
Sunce je odbljesnulo nad kišnim odsjajem. Nastaviću da se razvijam, nastaviću da zbrajam misli, nastaviću da ne dopuštam ovozemaljskim krivinama da mi krive dan i osmeh, sve to da bih nastavio da živim, uživam!!
