Nekada, svi smo mi imali sulude ideje i maštanja. Verovali smo u ljude i u to da svet može da promeni jedan čovek.
Koliko to teško može da bude?
Ako se dovoljno potrudiš, možeš da stigneš sve do dvadeste i onda da proživiš ostatak života u svojoj kreaciji novog sveta.
Period kada si klinac i veruješ u čuda. Svakoj ideji poklanjaš pažnju, i ljudima pružaš beskonačno šansi, sve u nadi da je sledeća ona koja će biti presudna i kada će ti se pridružiti u pustolovini, da zajedno svet učinite boljim mestom.
U sredini, naravno, dolazi ono vreme kada vas zasipaju sumnjom sa svih strana. Sve u šta ste do tada verovali sada deluje relativno i teško ostvarivo. Tada se lomi, ili odustanete od svega i pridružite se klubu onih ozbiljnih, odraslih ljudi ili postajete odmetnik od društva.
Ovi prvi odmah prelaze u treći stadijum i ostaju tamo večno zarobljeni, a ovi drugi počinju da se inate. Mladi i ambiciozni, prepuni inata i bunta i sve to se brzo završi. To je kratkog roka i brzo prođe taj nalet euforije. Pomislite kako ste prestari za takve gluposti i prepustite štefetu nekoj novoj deci, isto tako mladoj i besnoj, kao što ste nekada i sami bili.
Bilo kako bilo, na kraju i jedni i drugi dolaze na isto.
Zatim nastupa onaj deo života kada više ne možete ni sebe da spasite, a ne čitav svet. Izgubili ste kompas, a sa njim i ambicije. Tumarate kroz dane kao lutka, sledite tuđe korake, pratite tuđe smernice i jedini pokretač vam je glad za parama. Prihvatate parolu: „ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se“, i stapate se sa ostalima da bi osigurali kakvu takvu izvesnost za budućnost.
Odbacujete sve one teorije koje vam sada šapuću neka nova deca na ulici, gluvi ste za sve što ste nekada i sami pričali, jer sada više ne vidite smisao u tome.
Glavni problem u tome je što mislimo da je to tako jer smo sada stariji, jer smo odrasli i sve te dečačke blesave želje sada vidimo isključivo kao proizvod neiskustva. A zapravo smo samo izgubili sebe u žurbi da odrastemo. Izneverili smo dete u sebi, uverili ga da je Petar Pan prevarant i oduzeli mu slobodu, a za uzvrat okovali njegovu maštu.
Zamolio bih vas da ustanete i minutom ćutanja odate poslednju poštu palim idealima i svoj onoj deci koja nisu uspela da prežive u koži odraslih ljudi.
