Student primenjenih umetnosti (smer scenografija) Miloš Radovanović prvobitno je studirao Mašinski fakultet, ali se znanja koja se tamo stiču nisu podudarala sa njegovim temperamentom i težnjom da svet učini lepšim i zanimljivijim mestom.
Primenjene umetnosti je upisao iz drugog pokušaja, a danas se može pohvaliti brojnim scenografskim ostvarenjima u zemlji i inostranstrvu: rad u pozorištu, na filmu, reklamama, spotovima. Kada nije na setu, Miloš crta, skicira, slika i uživa u oblikovanju stvari koje čine život lepšim.
Ljubav prema umetnosti otkrio je kao dete. Radoznalost natera čoveka da istažuje, a neka vrsta umetnosti spava u svakom od nas. Svoju prvu igračku, gumenog lava, Miloš je otvorio da bi video šta se to u njoj skriva. Svoja interesovanja i stečena znanja, sažeo je u jedno zanimanje. Uređenje enterijera i eksterijera, likovna umetnost, skiciranje, vajanje, pa čak i stvari kao što su šivenje, farbanje i kuvanje utiču, kako kaže, na uspeh u poslu i izvršenje zadatih tema. Upravo ta mešavina različitih aktivnosti koje omogućavaju uspešno obavljanje projekata čine posao scenografa dinamičnim i zanimljivim.
Kako ste počeli da se bavite scenografijom?
Umetnost me je oduvek privlačila. Voleo sam da crtam, slikam i da pravim različite skulpture. Međutim, nikada nisam video sebe u galeriji sa šubarom i rukama punim četkica. Za mene je oduvek čekić bio najkorisniji alat na svetu. Želeo sam da ono što napravim bude lepo i funkcionalno. S jedne strane, iako sam bio upućen u procese stvaranja umetničkih dela i stvari oko nas, nisam mogao da se fokusiram na jednu stvar. Tada, jedna drugarica koja se već bavila scenografijom „naterala“ me je da otkrijem svet koji je bio očaravajuć, toliko da nije više bilo nazad.
Zašto je scenografija umetnost?
Za mene umetnost nije npr. samo slika i muzika, za mene je umetnost ideja. Scenograf se susreće sa mnogo problema, malih i velikih, koje treba odlučno da reši, a nijedan problem se ne rešava bez ideje.
Čime biste se bavili da niste scenograf?
Uf, teško pitanje… Pored scenografije, trudim se da radim i druge stvari koje za sada svrstavam u hobije. Upravo poslednjih dana radim na jednom stripu koji planiram da završim do kraja godine. Voleo bih da jednog dana pravim nameštaj i igračke za decu.
Šta najviše volite u svom poslu?
Volim izazove koje svaki sledeći posao postavlja.
Šta je najteže?
Najteži je ormar od 100 kila koji reditelj traži da bude jedan korak levo (smeh).
Na koji projekat ste posebno ponosni?
Radio sam na raznim projektima,od urbanih do tradicionalnih: Bir fest, Malboro žurke, filmove, pozorišne predstave, dosta muzičkih spotova i preko 300 reklama do sada. Ipak, najponosniji sam na to što sam svoj doprinos dao proslavi 800 godina postojanja manastira Đurđevi stupovi. To je deo srpske tradicije na koju sam ponosan i bila mi je čast da učestvujem u svemu tome.
Koje osobine treba da ima dobar scenograf?
Da bude smiren, da brzo razmišlja i brzo deluje. Scenografija vam je kao ekstremni sport u umetnosti.
Ko su Vam uzori?
Ako mislite da sam nekad pomislio da idole tražim u scenografima koji su ostavili nešto iza sebe, onda ste postavili pogrešno pitanje. Naravno da sam upoznat i da poštujem radove starijih scenografa, ali ipak ljudi kojima se divim i koje poštujem su ljudi koji postoje u ovom trenutku, na ovom mestu i urade nešto što me zadivi. To je naprimer Bob Živković naš poznati crtač.
Gde vidite sebe za deset godina?
Na poslovnom planu jako je teško predvideti gde ću biti sutra a kamoli za 10 godina. Situacija je takva. Znam da ću tada imati 39 godina i atelje u svojoj kući, a nadam se i četvoro dece.
Šta biste poručili mladima koji traže posao iz snova?
Posao iz snova ne postoji, sem ako ne podrazumeva da igraš igricu i da te za to plaćaju. Posao se ne traži preko interneta ili biroa, ne traži se preko veze ili preko stranke. Posao iz snova se radi bili vi zaposleni ili ne… Svako ko hoće nešto da postigne mora debelo da se potrudi za to. U Srbiji uvek ima mesta za one koji dobro rade i koji hoće da rade, zato budite lukavi, vredni, pravedni i pomalo svojeglavi. Budite Srbi!
