Mladi i već nagrađivani filmski producent u usponu, Miloš Ljubomirović, u intervjuu za „Portal Mladi“, govori o svojim filmskim ostvarenjima.
Polako gradi ime u industriji: Miloš Ljubomirović, idejni tvorac filma „Sjene“
Miloš Ljubomirović je ambiciozni filmski producent iz Bora i njegovo ime u domaćoj kinematografiji je na dobrom glasu. Iako je diplomirao menadžment, Miloš je odlučio da svoje obrazovanje nastavi u malo drugačijem smeru, na Fakultetu Dramskih Umetnosti, gde je masterirao filmsku produkciju. Tako je uspeo da se u potpunosti posveti svojoj pravoj ljubavi – filmu, a da je izabrao dobar poziv, pokazuju i pozitivne recenzije na kratkometražni film „Sjene“, njegov master rad. Film je pobrao aplauze publike, dok se na dugometražnu verziju još uvek čeka. Malo više detalja o njegovom stvaralaštvu i planovima, pročitajte u intervjuu koji je Miloš dao za „Portal Mladi“:
Završili ste osnovne studije na FON-u, a master na FDU. Iz kog razloga ste se preorijentisali na sasvim drugu stranu, kada je obrazovanje u pitanju?
Ne bih rekao da sam otišao na potpunu drugu stranu, već da sam se fokusirao na ono što volim. I dalje se bavim procesima organizacije, upravljanja, planiranja i kontrole koje se na FON-u uče na programskim studijama menadžmenta, samo što je to sada usko vezano za film. Studije produkcije su prirodna nadogradnja imajući u vidu stvari koje me zanimaju i u potpunosti ispunjavaju.
Na kojim vizuelnim projektima ste do sada radili?
Bilo je tu kratkih filmova nastalih iz želje da se sa društvom dobrom zabavimo, filmovi nastali za potrebe raznih konkursa, studentske vežbe, itd. Sada sam u fazi snimanja dugometražnog dokumentarnog filma.
Vaš master rad, kratkometražni film „Sjene“, privukao je dosta pažnje. Kako ste došli na ideju da snimite ovaj film i o čemu se tačno radi u njemu?
Radi se o poslednjim danima, tačnije godinama, Gavrila Principa, njegovom tamnovanju u Češkoj nakon atentata i sve to iz vizure Františeka Lebla, mladog čuvara u zatvoru koji je u tom periodu bio, iako po nacionalnosti Čeh, pripadnik austrijske vojske. Hteo sam da dam određeni doprinos obeležavanju stogodišnjice Sarajevskog atentata i početka Velikog rata. Većina ljudi ne zna šta se sa Principom dešavalo posle rata i kako je on uticao na živote ljudi u samom zatvoru, tako da film prikazuje manje poznatu stranu istorije. Sveukupno smo na filmu radili oko godinu i po dana, sa sve postprodukcijom. Prvo sam nekoliko meseci istraživao istorijsku građu, zatim je usledio proces razvoja scenarija od nekih šest meseci. Narednih šest meseci je bio period u kome je formiran autorski tim i skupljan novac za realizaciju filma. Film je posle toga snimljen za osam dana.
Šta je za vas bio Gavrilo Princip pre početka rada na filmu, a šta predstavlja sad?
Za mene je bio i ostao veliki borac za slobodu i pravdu. Malo naivan, kakva mladost u tim godinama može biti ali i izuzetno iskren. Gajim veliku dozu poštovanja prema njemu i ostalim Mladobosancima. To je bilo i pre rada filmu, tako je i sada.
Nebojša Glogovac je jedno od naših najvećih glumačkih imena, a Nikola Rakočević i Aleksandar Radojičić su nova i zvučna imena domaće kinematografije. Kako je izgledala saradnja sa njima?
Imao sam određenog straha kako će sve to izgledati ali ispostavilo se da nije opravdan. Saradnja je bila uspešna – na momente zanimljiva, na momente teška ali sve je to deo ovog posla. Zahvalan sam im na radu i svemu što su filmu pružili. Na sajtu www.filmsjene.rs se nalazi autorska lista tima ovog filma i spisak ljudi koji su kroz razne kampanje prikupljanja novca pomogli film. Ne bih nikoga da nepravedno izostavim.
Na filmu se radilo više od godinu dana: Miloš (desno) sa jednim delom ekipe tokom snimanja filma
Film je svoju prvu projekciju imao u Boru, a zatim i nekoliko prikazivanja u Domu omladine u Beogradu. Kakve su reakcije publike na tvoje filmsko ostvarenje?
Sudeći po aplauzima koje smo dobili rekao bih da im se film jako dopao. Što se tiče direktnih komentara, ljudi u tim prilikama uglavnom prilaze ako im se film baš dopadne i puno hvale film pa to može stvoriti iskrivljenu sliku da smo uradili najgenijalniji film na svetu. Svestan sam da nismo. Zadovoljan sam kako je sve ispalo, u datim tehničko-finasijskim uslovima uradili smo dobar posao, a tri nagrade koje je film dobio na festivalima su određeni pokazatelj toga.
U planu je i dugometražni film „Sjene“. Recite nam nešto malo više o tome?
Kratkometražni film je zapravo jedno od četiri poglavlja u filmu. U svakom poglavlju fokusiramo se na život jednog junaka između 1914. i 1918. u zatvoru Terezin i kako je na njih uticao Gavrilo Princip. Projekat je planiran kao međunarodna produkcija i sa svojim producentom Ivicom Vidanovićem, iz Cinnamon produkcije koja je stala iza projekta, našli smo ko-producente u Češkoj (Moloko film), Austrije (Kurt Mayer film) i BIH (Vizart film). Da bi ušli u realizaciju projekta neophodno je da mi, kao većinski ko-producent, dobijemo podršku matičnog filmskog fonda što je u našem slučaju Filmski centar Srbije. Samu premijeru filma koči upravo nedostatak podrške Filmskog centra Srbije. Odbijeni smo na nekoliko konkursa do sada. Ostaje nada da će podrška, ipak, stići na ovogodišnjem konkursu i da na taj način uhvatimo poslednji voz kako bi film bio gotov na stogodišnjicu smrti Gavrila Principa i stogodišnjicu kraja Velikog rata 2018. godine.
Nedavno ste predstavili početak snimanja novog filma „Nemoj da se vraćaš“. O čemu se radi u filmu?
„Nemoj da se vraćaš“ je dugometražni dokumentarni film sa temom srpske emigracije u Americi, konkretno visokoobrazovanih vozača kamiona. Odliv mozgova je nešto o čeme se puno priča u Srbiji ali mali broj ljudi zna kako život u emigraciji zapravo izgleda. Film prati četvoricu vozača kamiona različite životne dobi i životnog iskustva sa različitim načinima adaptacije na emigraciju ali sa istim ciljem – obezbedti egzistenciju porodici i sebi. Ko-autor u ovom projektu je, kolega sa FDU-a, Danilo Lazović. Produckiju filma je preuzela Cinnamon produkcija iz Beograda. Ko-producent u Americi je GM films.
Neko vreme ste proveli radeći u Americi. S obzirom na to da ste boravili tamo, da li Vi lično mislite da je rešenje za mlade odlazak u inostranstvo?
U Ameriku sam išao kao student FON-a 2010. i 2011. godine preko programa „Work&Travel“ i tamo radio sezonske poslove. Bilo je to lepo iskustvo, dosta smo radili ali i putovali. Tamo sam se upoznao sa načinom rada u velikim poslovnim sistemima i mogu reći da mi je iskustvo iz Amerike dosta pomoglo tokom kasnijeg rada u struci. Ranije sam bio izuzetno protiv odlazaka mladih ali sada teško pronalazim argumente zašto bi oni trebalo da ostanu ovde. Negativna selekcija je sveprisutna, obrazovani nemaju šansu. Srećni su oni koji rade bilo šta, za bilo kakav novac a u tome budućnosti nema.
Pre početka rada na filmu „Sjene“, nagrađeni ste i na britanskom filmskom festivalu „Empire Awards“. Za šta ste tačno nagrađeni?
Nagrađen sam za kratki rimejk filma „The usual suspects“. Moj film je bio pobednik takmičenja za Srbiju i to mi je omogućilo da budem predstavnik Srbije na pomenutom festivalu.
Kakvi su Vam planovi za budućnost?
Za bližu budućnost, planovi su mi da uradim nekoliko kratkih filmova i da završim dugometražni dokumentarni. U daljoj budućnosti nadam se da neću morati da radim druge poslove već da ću od filma moći da živim.
