Mentalno zdravlje je takođe zdravlje! Kao što odlazimo kod lekara kada nas nešto boli, kada se ne osećamo dobro, tako treba potražiti pomoć i kada nam u glavi nešto ne ’’štima’’. I to je sasvim normalno!
Činjenica je da je u vremenu kakvo je ovo danas, nemoguće da problemi ne postoje. Svi su u neizvesnosti, svi se plaše, nikome nije savršeno u školi, u odnosima sa prijateljima, roditeljima ili partnerom. Ovakva osećanja stvaraju krize koje se prvenstveno odražavaju na psihičko stanje. Logika nam nameće da je u tom slučaju potrebno potražiti pomoć. Problem je što Srbi baš i nisu otvoreni po pitanju posete psihologu. Prvi razlog je finansijiski (niko nije „lud“ da daje novac nekome samo zato što ga sluša), a drugi je, prosto, takav mentalitet, mišljenje je psihologa Slađane Dragišić Labaš.
„U tradicionalnim porodicama, koje još uvek dominiraju u Srbiji, sramota je obratiti se nekoj instituciji za pomoć, jer se smatra da mlada osoba nije u stanju da se sama izbori sa problemima’’, ističe Dragišić Labaš i dodaje da je neophodno da se napravi mreža savetovališta za mlade u svim gradovima, kao i da se oni edukuju u porodici, u školi i na fakultetu, da se obraćaju za pomoć stručnjacima jer je to „normalno, dobro, potrebno i prevencija većih problema.“
Suočeni sa vrednostima i stavovima koje su im porodično vaspitanje i sredina u kojoj žive nametnuli, mladi i nemaju nekog izbora nego da traže pomoć, kradom, anonimno.
Bog poživeo Internet i Gugl (Google)! I sasvim je u redu proveriti, recimo, simptome depresije ili anoreksije, ali za dijagnozu je ipak potrebno stručno mišljenje, jer je moguće da će nam svakakve informacije na forumima samo stvoriti još veću zbrku u glavi. Nažalost, svesni smo toga da mladi umeju da se ponašaju problematično i destruktivno i da takvo „raspoloženje’’ šire oko sebe.
Psiholog Milica Jakšić smatra da Internet odgovara mladim ljudima jer je dostupan i ne morate se predstavljati da biste se raspitali o anksioznosti, napadima panike, problemima sa erekcijom, ljubomorom, prezirom ili mržnjom. „Iako se na ovim mestima mogu dobiti brojne netačne informacije, ne treba gubiti iz vida da ovakav oblik razmene pruža doživljaj povezanosti. Da neko drugi, tamo negde, ima sličan problem kao i mi. Da u ovome nismo sami, i da ima nade i za nas. Ponekad je ovo mnogo značajnije iskustvo od razgovora sa stručnjakom. A nekada je upravo takvo saznanje ohrabrenje da i taj neko, ko je u problemu, potraži psihologa za sagovornika’’, navodi Jakšićeva.
Bez obzira na to kakvo mišljenje imamo o Internetu, on jeste najpopularniji medij danas. Srećom, može biti i jako koristan po pitanju mentalnog zdravlja, a to se ogleda u portalu „Pričajmo o tome’’ koji nudi savetovanje sa stručnjakom preko Imejla ili čak Skajpa. Osnovni argument je taj da, ako mladi već toliko koriste Internet za sve i svašta, neka barem imaju mogućnost da kontaktiraju nekoga ko im zaista može pomoći.
„Mladi se stide i sramota ih je da potraže pomoć. Negativne reakcije okoline, nerazumevanje i čest izostanak podrške i najbližih članova, dovode to toga da većina njih odustane od traženja pomoći’’, govori koordinator savetnika na ovom portalu Bojana Obradović i dodaje „Mnoge od informacija na Internetu su kontradiktorne i treba biti jako pažljiv pri odabiru onih koje ćemo smatrati verodostojnim. Ukoliko smo odgovorni, Internet ćemo upotrebiti na zdrav i racionalan način, npr. tako što ćemo pitati stručnjake na forumima ili sajtovima, i ukoliko nas posavetuju da se obratimo lekaru ili psihoterapeutu, to ćemo i učiniti.’’
Treba se otarasiti dominantnog verovanja da je osoba koja posećuje psihologa glupa, nesposobna ili luda. Onlajn ili oči u oči, nebitno je, dokle god tinejdžeri znaju kome mogu da se obrate!
(Ako imaš neki problem, a neprijatno ti je da uživo pitaš, javi se – PRIČAJMO O TOME)
