#Kako Ovca kaže
Posle tebe je napredovala duvanska industrija. Propali su bioskopi. Sklopile su se knjige. Čitalo se pod svetlom prošlosti – o prošlosti. Pospešila se kafana. I pisalo se. Do zore. Po najgušćem mraku.
Posle tebe jedan sam grad glasno počela da volim jer tebe na sav glas nisam mogla više.
Posle tebe su vrištala proleća. Kenjkavo su prolazila k’o vašarom deca.
Krv se lila po kišama juna.
Posle tebe, sam se o moj vrat pleo Rundekov šal od svile. Dugo. Dugačak. Upetljan u vetar -podrhtavao ipak sećanjima.
Posle tebe, k’o podmićena, rasla su moja razočarenja.
Prohodale su čak i moje ruke.
Pisanjem vodile se mu svuda.
Stizala nisam nigde. Često odlazila. Često nikome dolazila.
Posle tebe je napredovala duvanska industrija. Propali su bioskopi. Sklopile su se knjige. Čitalo se pod svetlom prošlosti – o prošlosti. Pospešila se kafana. I pisalo se. Do zore. Po najgušćem mraku. Posle tebe jedan sam grad glasno počela da volim jer tebe na sav glas nisam mogla više.
Vrištala sam te dok te ne izvrištim.
Izvirštala te nisam.
Posle tebe znala sam na koga ličim kad nekome uđem pod kožu da usadim tišinu.
Ćutao si.
Čekala sam neobeshrabrena. Da dođeš u moje reči.
Da te držim za ruke. Da te razuzdano volim. Da ćutim pod okriljem tvog ramena, tu gde je toplo, gde mi se ljubav jednom sjatila.
Da te volim.
Ćutao si.
Ćutao si dugo.
Da jednom bi šapnuo, ne znajući šta šapućeš, da manje je bolela tišina.
Autorka: Elena Ederlezi
