Tradicija ili predanje je usmeno širenje priča, običaja i verovanja. Održava se prenošenjem „sa kolena na koleno“ na čemu se zasniva kontinuitet i identitet jedne kulture. Muzika, narodne igre, kulinarski specijaliteti i običaji su nešto čime se Srbija može pohvaliti.
Ovo su samo neka mesta koja su poznata po tradicionalnim specijalitetima i prirodnim lepotama:
ČAČAK
U centralnoj Srbiji, u Moravičkom okrugu smestio se Čačak. Grad čini 58 naselja, a na njegovoj teritoriji živi oko sedamdeset hiljada stanovnika. Predstavlja administrativni, privredni i kulturni centar okruga.
Čačansku kotlinu okružuju planine Jelica, Kablar, Ovčar i Vujan. Tuda protiče Zapadna Morava zbog čeka je ovaj kraj pogodan za poljoprivredu.
Po svojim lepotama nadaleko poznata Ovčarsko-kablarska klisura sa strmim stranama i uklještenim meandrima reke. U klisuri je smeštena Ovčar banja i Ovčarsko- kablarski manastiri.
Čačak je pored prirodnih lepota poznat i po alkoholnom piću koje se pravi od šljive. Šljiva je najrasprostranjenija i najpopularnija vrsta voća u ovom kraju. Neke od vrsta su : Čačanksa lepotica, Čačanska rana, Čačanski šećer i Čačanska rodna od kojih se jednokratnom destilacijom dobija sirova meka rakija. Kada se drugi put destiluje ima između 40-45% vol. onda se skladišti u hrastovu burad. Rakija treba da ostoji, kako kažu, što duže to bolje.
Uz šljivovicu i pitome pejzaže ovog dela Srbije, ljubitelji narodnih igara zaigraju „Čačak“. Kolo koje se igra po sistemu tri koraka desno, tri u mestu, dva levo, dva u mestu, jedan levo i jedan u mestu. Igra se po sistemu tri, dva, jedan.
ZLATIBOR
Zlatibor je planina u jugo-zapadnom delu Srbije dužine 55km a najvisi vrh je Tornik. Postoje tri legende o tome kako je dobio ime. Prema jednoj, nazvan je po belim borovima sa žutim iglicama koji su nekada prekrivali padine Zlatibora. Legenda koja govori o tome kako su borove šume, doseljenicima iz Crne Gore i Hercegovine predstavljale glavni izvor prihoda pa se često moglo čuti :“Zlatan je to bor“. Treća verzija je da ime potiče od pašnjaka koji na jesen dobiju boju zlata.
Pored listopadnih i četinarskih šuma planina je bogata livadama. Razlikuju se tri vrste livadskih tipova. Suvati su livade koje su namenje za ispašu, na kojima su biljne vrste manje brojne nego na zakosima koji služe isključivo za uzgoj trave za kosidbu. Travom su najbujnije luke jer ih napaja voda iz potoka i reka.
Kraj poznat kao razvijen turistički centar koji tokom godine privlači veliki broj domaćih i stranih turista. Svi oni se sjate da uživaju u čarima prirode i nacionalnom specijalitetu ovog kraja.
Zlatiborsko selo Mačkat je najčuvenije po proizvodnji svinjske i goveđe pršute. U čast ove poslastice održava se manifestacija „Zlatborska pršutijada“ na kojoj proizvođači predstavljaju proizvode posetiocima i stručnom žiriju. Pored pršute u Mačkatu se prave i užička kobasica, čvarci, kavurma i stelja (pršuta od ovčijeg mesa) za koju kažu da je pogodna za konzumiranje uz šljivovicu.
LESKOVAC
Leskovac je grad u centralnoj Srbiji u Jablaničkom okrugu. Prema legendi se veruje da se ispod brda u blizini grada, nalazilo jezero ali kada je došlo do njegovog isušivanja izniklo je mnogo stabala lešnika (leske). Za vreme turske vladavine nazvan je Hisar po turskoj reči koja označava tvrđavu.
Smestio se u centralnom delu Leskovačke kotline i leži na reci Veternici u podnožju brda Hisar. Kroz Leskovac protiče Južna Morava, a tri veštačka jezera okružuju grad : Brestovačko, Barje i Vlasinsko.
Tradicionalni začin domaće kuhinje tucana parika može se pripisati ovom kraju. Plodno tle i vredni Leskovčani su zaslužni za uzgoj velike količine paprike. Na teritoriju Balkana, ova biljka je iz Centralne i Južne Amerike stigla u XVI veku. Paprika se koristi kao povrće, začin i lek. Upotrebljava se sveža, konzervirana, suva ili suva mlevena. Poznata još i kao dodatak roštilju pod nazivom „Ljuto“.
Kulinarski specijalitet koji je karakterističan za ovaj kraj je roštilj. Leskovački roštiljje skup pečenih jela karakterističnih po ljutom ukusu. Kako stari majstori tvrde, nekada se meso seckalo na panju, i kažu da je to i najbolji način pripreme jer tako roštilj ostaje sočan i ne pregori. Najbolje je da se peče na žaru od drvenog ćumura a prevrće se isključivo rukama.
Manifestacija koja se održava u čast ovog specijaliteta je Roštiljijada. Održava se početkom septembra a traje nedelju dana. Leskovčani su uspeli da se upišu u Ginisovu knjigu rekorda 2010. godine kada su napravili pljeskavicu koja teži 51kg.
SJENICA
Sjenica je grad na zapadu Raške oblasti. Njoj pripada najveći deo Sjeničko-pešterske visoravni a ima površinu od oko 1000km². Posebne prirodno-geografske celine koje se izdvajaju su Pešterska visoravan i Sjenička klisura. Prostor grada je oivičen planinama Golijom, Javorom, Zlatarom, Jadovnikom, Giljevom, Žilindarom, Nanijom, Trojanom i Suharom. Ovaj predeo ima karakteristike kraških površi u kojima preovlađuju krečnjačke stene i primerima kraškog reljefa. Kanjon reke Uvac i pećine Tubića, Ledena i Baždarska su neke od lepota koja krase ovaj kraj.
Sjenica se naziva i „Srpski Sibir“ zbog izuzetno niskih temperatura tokom zimskog perioda.
Peštarska visoravan je bogata livadama koje su pogodne za uzgoj ovaca i goveda. Specijalitet koji se pravi u ovom kraju je sjenički sir a izrađuje od svežeg ovčijeg mleka. Prema hemijskom sastavu sir ima visok sadržaj vode 53% i visok sadržaj masti u suvoj materiji 58% što ga svrstava u grupu punomasnih sireva. Prema nekim zapisima ovaj specijalitet se pravio na Sjeničko-pešterskoj visoravni još u predrimsko doba kada su plemena Dardanaca pronašla tehnologiju po kojoj je pripreman čuveni dardisnki sir. Kazu da na kvalitet najviše utiču klimatske i florističke posebnosti samog predela i autentična tehnologija.
UŽICE
Užice je grad u Zlatiborskom okrugu sa svih strana okružen planinama, u dolini reke Đetinje. Planine Povlen, Maljen, Tara, Zvijezda i Zlatibor krase ovaj predeo.
Više o Užicu možete pročitati na OVDE
Lokalni specijalitet je komplet lepinja i u izvornoj varijanti za pripremu je potrebna peć na drva, lepinja, pretop, jaje i kajmak. Lepinja se preseče po sredini sa blagim udubljnjem pa se donji deo naziva posuda a gornji poklopac. Premaže se kajmakom, umuti se jaje i prelije se preko kajmaka. Stavi se u zagrejanu pećnicu i peče oko desetak minuta a onda se preliva zagrejanim pretopom.
Napomena : ovaj specijalitet ima visoku kalorijsku vrednost pa se nakon konzumiranja preporučuje užičko kolo. To je takozvani šesterac a igra se tri koraka u desno, tri u mestu pa tri koraka levo i tri u mestu što se stalno ponavlja. Ovo kolo spada u grupu simetričnih.
PIROT
Pirot je gradsko naselje u Pirotskom okrugu a na njegovoj teritoriji živi oko 57 hiljada stanovnika. Sever i severoistok okružuje Stara planinakoja čini granicu sa Bugarskom. Grad poznat po izradi ćilima i jednom specijalitetu.
Pirotski ćilimje tradicionalni proizvod tekstilnog zanata karakterističan za ovaj okrug. Glavna odlika je što ćilim nema naličje već dva lica u potpunosti identična po čemu je jedinstven u svetu. Od 2002, godine ćilim je zaštićen kao proizvod sa određenim geografskim poreklom.
U katalogu ćilima možete izabrati neku od 122 šare i 96 ornamenata. Nekada su ova umetnička dela tkale siromašne žene zbog egzistencije a znanje se prenosilo ženskoj deci. Samo mali broj žena uspeo je da pronikne u srž tkanja pirotskog ćilima jer je veština veoma zahtevna. Tkanje je dug i mukotrpan posao a kao zanat počinje da se razvija u XIX veku a kao sirovina korišćena je vuna od ovaca koje su bile uzgajane na Staroj planini. Proces prerade vune podrazumeva : sortianje, pranje, razvlačenje, češljanje, predpredanje, predenje i doradu. Procesom prerade dobija se predivo koje se koristi u izradi ćilima.
Specijalitet ovog kraja je pirotski kačkavalj. Prema tvrdnjama meštana, sunce ne dozvoljava da hrana dugo stoji. Beli sir ne traje dugo pa su ovčari bili primorani da naprave sir koji će trajati duže. Tako je nastao nadaleko poznat Pirotski kačkavalj. Testo ovog sira je zute boje i nema šupljine. Proizvodi se u kolutovima koji imaju između 5-10kg. Testo zrelog kačkavalja je natopljeno mlečnom mašću prijatnog je ukusa, krto i ljuspasto. Iskusni porizvođači će vas ubediti da samo na ovom prostoru može biti napravljen savršen pirotski kačkavalj, zbog specifičnosti ispaše slatkom travom u zaštićenom parku prirode. Danas se kačkavalj proizvodi u tri varijante: od kravljeg, ovčijeg i mešavinom ova dva mleka.
U Srbiji postoji običaj da se gost posluži slatkom i vodom, rakijom od čačanske lepotice i nekim od specijaliteta domaće kuhinje. Prijatno i uživajte u ambijentu krajeva koji vam nude delice tradicije na tanjiru, a uz zvuke vesele muzike zaigrajte neko od srpskih kola.
