Legenda o Ekskaliburu

Legenda o kralju Arturu i Ekskaliburu vekovima se razvijala i tumačila na različite načine. Iako još uvek nije potpuno utvrđeno da li je lik kralja Artura produkt ljudske mašte nastao u očajnim vremenima kada je bio potreban tračak nade i utehe ili je u pitanju prava istorijska ličnost, legenda o njegovom životu i neverovatnim viteškim podvizima nastavlja i dalje da živi.

Jedna od retkih stvari koja se pominje u svakoj verziji priče jeste Arturov mač Ekskalibur, koji je imao čarobnu moć i koga je bio vredan samo najveći i najplemenitiji kralj koji je vladao Britanijom.

Iako se u ranijim prepiskama mač u kamenu i Ekskalibur izjednačavaju, kasnija tumačenja ih razdvajaju i govore da su u pitanju dva različita mača koja su imala podjednako veliki udeo u Arturovom životu.

Najpoznatija verzija ove legende kaže da je Artur bio sin poznatog kralja Brita Utera Pendragona, kome je veliki čarobnjak Merlin pomogao da se oženi Arturovom majkom. Kada se dečak rodio, pripao je Merlinu, koji je čuvao u tajnosti njegovo kraljevsko poreklo. Godinama nakon toga, Utar je umro i u kraljevstvu je došlo do građanskog rata, jer su mnogi plemići i vitezovi želeli upražnjen presto. Situacija se nije menjala i bezvlašće se nastavilo, sve dok u dvorištu crkve nisu pronašli mač u kamenu. Na kamenu je pisalo: „Ko ovaj mač izvuče iz kamena, zakoniti je kralj Engleske izabran po krvi i od Boga“. Mnogi istaknuti vitezovi i plemići bezuspešno su iskušali svoju snagu. Na veliko iznenađenje, ali i razočarenje, upravo je petnaestogodišnji Artur bez ikakvih poteškoća izvukao mač i time preuzeo svoje pravo na presto, koje mu je rođenjem svakako i pripadalo. Kada je reč o daljoj sudbini ovog mača, legenda se razilazi u dva pravca. Jedno tumačenje govori da je svoju bitnu ulogu u Arturovom životu, mač završio tragično. Navodno, mač je slomljen na dva dela tokom dvoboja između Artura i kralja Pelinora. Oni koji se protive ovakom ishodu, kao protivargument navode da je takva sudbina mača koji je od Boga dat, nemoguća i pomalo komična. Njihova teorija je da se taj mač nikad nije koristio u borbi, već da je Ekskalibur taj koji je Arturu pomagao da ostvari neverovatne pobede.

Način na koji je Artur došao do Ekskalibura gotovo je isti u svim zapisima, a prvi put se takvi prepisi javljaju u XIII veku. Merlin, koji je ostao Arturov savetnik i verni prijatelj, odveo ga
je do Gospe od Jezera, vile koja je živela u dubini jezera, koja je Arturu obećala mač sa neverovatnim moćima. Na sredini jezera pojavila se ruka koja je držala mač napravljen na Avalonu, svima poznatiji kao Ekskalibur. Legenda kaže da je mač posedovao i magične korice, koje su štitile onog ko ga nosi i onemogućavale da bude ranjen. Prvobitno keltsko ime Ekskalibura bilo je Kaledfulč što se može prevesti kao „čvrsta munja“ ili „čvrsta svelost”. Smatra se da je mač bio čaroban i da je svom nosiocu pomagao tokom borbe, tako što je svetleo i svojm svetlošću zaslepljivao protivnika. U jednoj velškoj poemi pronalazi se opis mača: „Balčak je bio od zlata i na njemu su bile ugravirane dve zmije. Kada je mač isukan, iz usta zmija izbijala su dva vatrena plamena tako zastrašujuća da se u njih nije moglo gledati”. Nakon što je proročica Morgana ukrala korice mača, Artur biva smrtonosno ranjen u bici kod Kamlana. Smatra se da je nakon ove bitke otišao na ostrvo Avalon da umre, ali da se pre toga postarao da se Ekskalibur vrati u jezero odakle je i došao. Postoji verovanje da su njegove rane ipak zalečene i da će se Artur vratiti sa moćnim Ekskaliburom, onda kada Britima bude trebala pomoć. Tim verovanjem, Artur je obezbedio besmrtnost među svojim narodom.

Ekskalibur je bio mač koji je  jedino mogao da koristi veliki kralj, koji ne podleže ovozemaljskim slabostima i koji će se boriti za Brite i njihovu državu. Samim tim što se ovaj mač pominje samo u legendama o kralju Arturu, njega podiže iznad svih vladara koji su se ikada borili i vladali ovim područijima.