Frazeologizmi su ustaljene jezičke jedinice sastavljene od najmanje dve reči koje imaju jedinstveno značenje.
Šta su frazeologizmi?
Da bi skup reči činio frazeologizam mora da ispunjava sledeća tri zahteva:
- mora biti ustaljen, što znači da mora biti upotrebljavan u istom rasporedu delova koji čine taj skup;
- mora imati složenu strukturu, što znači da mora biti sastavljen od najmanje dve reči;
- mora imati jedinstveno značenje.
U srpskom jeziku često ćemo čuti frazeme, koje ne umemo da objasnimo odakle potiču i koje je njihovo pravo značenje.
Labudova pesma – značenje
U narodu često ćemo čuti izraz „Labudova pesma.“ Poslednji značajniji rad ili delo nekog stvaraoca pre njegove smrti (na kraju aktivnog umetničkog, naučnog ili kakvog drugog stvaranja) naziva se obično „labudova pesma.“
U našem jeziku taj se izraz veoma često upotrebljava, ne samo da bi se označilo zadnje delo nekog stvaraoca nego i zadnja manifestacija kakvog talenta uopšte, kao što je na primer, poslednja velika igra jedne generacije sportista, fudbalske ekipe i sl. Izraz “labudova pesma” veoma je star.
Poznavali su ga još i antički Grci i Rimljani. Njihovo verovanje ogledalo se u tome, da labudovi prilkom smrti ispuštaju glasove, koje umnogome podsećaju na neku lepu ali tužnu pesmu. Sa druge strane, neki mitovi zagovaraju tezu, da labudovi kada osete smrt, odlaze na reku Meandar (Mala Azija), da se oglase i otpevaju poslednju pesmu.
Izvući deblji kraj – značenje
Izraz “Izvući deblji kraj” je jedan od frazema, koji može imati dva značenja, koja mogu biti suprotna. U rečnicima srpskog jezika, zabeleženo je da ”izvući deblji kraj” znači: a) Prilikom deobe, dobiti bolji, lepši deo; b) Ne proći baš dobro, nadrljati.
Prvo značenje, kao što i sam izraz pokazuje, vezano je za deobu nečega, pa je onda sasvim logično da je u toj situaciji bolje dobiti deblji, nego tanji kraj, tj.više nego manje.
Ali, odakle onda ono drugo, suprotno značenje: “proći loše”, “nastradati?” Ovakvo značenje se može otkriti u karakterističnom novinskom naslovu: “Radnici izvlače deblji kraj.” Iz sadržaja toga članka proizilazi da radnici u deobi dohotka ne dobijaju deblji, vredniji deo.
Prazna slama – značenje
Izraz “Prazna slama”, koji je inače pleonazam (jer slama je već sama po sebi prazna), označava u našem jeziku bezvrednost i neupotrebljivost . Jasno je i zašto je to tako. Nakon vršidbe žita, kad se izdvoji korisno hlebno zrno (pšenice ili raži i sl.) ostaju samo prazni klasovi i sasušene žute stabljike, koje ne služe ničemu, osim kao prostirka za stoku.
Smeje se kao lud na brašno – značenje
“Smeje se kao lud na brašno” je frazem koji srpski narod rado upotrebljava. Stari Grci su verovali da božanstva svake godine moraju umreti da bi se s proleća rodila. U to za ljude riskantno vreme, kada i duše mrtvih izlaze na svetlost dana, veselje i smeh su bila jedina zaštita.
Šarenolike i vesele povorke su ispunjavale ulice i trgove, a pozorišne scene komični likovi budala, hvalisavaca, tvrdica, lažnih učenjaka…A kako su se lakrdijaši često posipali brašnom, da bi beli kao mrtvaci simbolično ušli u nov život, u srpskom jeziku se tako i odomaćio frazem pod ovim nazivom.
Ljubenko Radenković ukazuje na to da je izraz mogao nastati i na osnovu makedonskog obreda za lečenje teško obolelih, među kojima su bili i duševni bolesnici. Njima bi čitali molitve nad brašnom od kojih su zatim pravljeni hlepčići.
Frazeologizmi ostali primeri
Veoma je prisutan i frazem “ni po babu ni po stričevima.” Ovaj izraz označava objektivnost i nepristrasnost. Najbolji primer za to je narodna pesma “Uroš i Mrnjavčevići.”
Oni koji su pročitali pesmu znaju da je u njoj Marko Kraljević, pravično, bez obzira na sudelovanje oca i stričeva (moćnih feudalaca) presuđuje da cara Dušana treba da nasledi jedino i isključivo njegov sin- car Uroš Nejaki. Time je Marko ispoštovao i zakletvu, koju je dao majci Jevrosimi.
Frazeologizmi su svakako deo našeg svakodnevnog govora, jer se neke situacije lakše i efektnije opišu frazama. Međutim, vrlo je bitna umerenost, jer ako se često upotrebljavaju predstavljaju odraz lošeg stila.
