Na slobodno vreme gledamo kao na promenljivu pojavu i moderan fenomen koji je obeležio sva područja društvenog delovanja: od socijalnog, pedagoškog, političkog, ekonomskog, zdravstvenog, komercijalnog.
Antički Grci su svoje slobodno vreme provodili uglavnom u ceremonijama, filozofiranju, javnim raspravama po trgovima itd. U antičkom Rimu je prihvaćen grčki stil slobodnog vremena. Jedino tada, u slobodnom vremenu pojedinac može da bira model kojim će usmeravati svoj život.
Mladost je posebno životno razdoblje u kojem se od mladih očekuje da razviju socijalne veštine i sposobnosti za preuzimanje trajnih društvenih uloga na svim područjima ljudskog delovanja. Mladi se socijalizuju i kroz aktivnosti slobodnog vremena i njegova je važnost porasla do te mere da se mladim ljudima sugeriše da u savremenom životu izbor profesije može zavisiti od izbora aktivnosti kojima se bave u slobodno vreme.
Izbor aktivnosti
Izbor aktivnosti u slobodno vreme određeni su subjektivnim faktorima – društveni položaj mladih i njihovih roditelja, obrazovanje, sposobnosti, stečene navike itd., ali i objektivni faktori – kulturno nasleđe uže i šire okoline, aktuelna ponuda i dostupnost određenih sadržaja.
Na pitanje koliki je značaj aktivnosti za psihički, kognitivni i socijalni razvoj mladih – za Portal Mladi sa zadovoljstvom odgovara Teodora Stamenković, master psihologije.
„Značaj aktivnosti u slobodno vreme za psihički, kognitivni i socijalni razvoj mladih postala je posebno bitna tema u većini savremenih društava. Takve aktivnosti u velikoj meri doprinose emocionalnom i socijalnom razvoju mladih, pa je važno da se preuzmu sve mere da njihovo organizovanje u toku slobodnog vremena ne postane proces nasilnog usađivanja ideja, stavova i kognitivnih strategija kod mladih ili njihovo isključivanje iz drugih aspekata socijalnog života. Posebna vrednost organizovanja aktivnosti u slobodnom vremenu mladih ogleda se u unapređivanju kvaliteta života i ostvarivanju prava na kvalitetan život, kao i u mogućnosti prevencije različitih bolesti zavisnosti i socijalno nepoželjnih oblika ponašanja.
Slobodno vreme mladih trebalo bi da bude vrednosno obojeno sadržajima i aktivnostima koji će omogućiti mladima intelektualno, estetsko, moralno i radno vaspitanje. Od vrednosnih orijentacija mladih u slobodnom vremenu zavisi kojim će se aktivnostima najviše baviti i ispuniti svoje slobodno vreme. Slobodno vreme treba da bude vreme gde su se mladi oslobodili svih pritisaka i obaveza koje im nameće društvo, škola, roditelji, a koje nisu njihov slobodan izbor i zadovoljstvo.
Tokom korišćenja slobodnog vremena, ostvaruju se neke bitne funkcije koje su karakteristične za slobodno vreme, kao što su odmor, razonoda, rekreacija. Jedna od funkcija slobodnog vremena je razvoj ličnosti koja predstavlja ujedno i najtežu funkciju slobodnog vremena koja od strane mladih često biva zapostavljena i zamenjena odmorom i razonodom. To je proces za samorealizaciju ličnosti, za razvijanje stvaralačkog ponašanja individue. Mladi bi trebalo da u toku slobodnog vremena imaju mogućnost da razvijaju svoje dispozicije, kreativnost, kolektivistički duh kao i mogućnost vlastitog izražavanja kroz određene aktivnosti.
Aktivnosti u slobodno vreme zapravo su jedan vid interakcije sa okolinom u procesima individualizacije i socijalizacije. Takođe, od sklopa ličnosti mladih zavisi za koje će se aktivnosti u slobodnom vremenu opredeliti i koju potrebu teže da zadovolje. Kod nekih je više izražena potreba za aktivnim korišćenjem slobodnog vremena, tj. potreba za zabavom, druženjem, izlascima, bavljenje sportom, dok se drugi posvećuju čitanju knjiga, gledanju televizije, odmoru, odnosno pasivnom provođenju slobodnog vremena.
Slobodno vreme mladih relativno je veliki vremenski prostor. Svojim sadržajima, oblicima, integrisan je u živote mladih. Ukoliko je nedovoljno osmišljen i vođen, prostor slobodnog vremena može postati negativan. Zato je veoma važno pomoći mladima da organizuju i struktuiraju slobodno vreme i omogućiti im da sami učestvuju u njegovom kreiranju. Treba voditi računa o njihovim potrebama za zabavom, druženjem, ali i za aktivnostima koje iziskuju fizički i mentalni napor, a sve to u skladu sa njihovom slobodom izbora. Zbog toga veliku pažnju treba posvetiti činiocima organizovanja slobodnog vremena, roditeljima, školi, vršnjacima i mas-medijima, koji postaju sve prisutniji u našim životima“, navodi mlada psihološkinja Teodora Stamenković.
Kako podstaknuti mlade da aktivno učestvuju u aktivnostima omladinskih organizacija?
Zanimljiv odgovor na ovo pitanje dobili smo od Nemanje Dejanovića, zamenika koordinatora Kancelarije za mlade u Vranju.
„Omladinske organizacije se već dugi niz godina suočavaju sa problemom nedovoljne zainteresovanosti od strane mladih ljudi za uključivanje u njihove aktivnosti. Navode se brojni razlozi, ali glavni svakako jeste nedovoljna informisanost mladih o radu istih. U Vranju postoji veliki broj organizacija koje su aktivne u različitim oblastima i veliki je broj aktivnosti koje su namenjene prvenstveno mladima, ali je potrebno mlade ljude učestalije i intenzivnije informisati o projektima i programima koji su aktuelni.
Pravi je izazov za svaku organizaciju pronalaženje modela koji će koristiti za informisanje mladih ljudi, ali smatram da veliki broj organizacija uspeva da različitim kanalima dopre do sve većeg broja mladih ljudi. Ono što sledi je i aktivnije uključivanje većeg broja mladih ljudi“. Dejanović dodaje: „Svest mladih ljudi o značaju kvalitetnog provođenja slobodnog vremena se značajno promenila poslednjih godina. Polako se povećava broj aktivista u omladinskim organizacijama, sportista u klubovima, članova u bibliotekama, posetilaca kulturnih manifestacija. Povećanjem „ponude“ (aktivnosti organizacija, edukacija, kurseva…) doći će do povećanja i broja mladih koji će kvalitetnije provoditi svoje slobodno vreme“.
Kako mladi provode slobodno vreme?
Odgovor na ovo pitanje daje nam Bojan Janković, mlad, ambiciozan momak koji vrlo rado pristaje da razgovara na temu provođenja slobodnog vremena mladih.
Bojan i te kako zna da kvalitetno provede svoje slobodno vreme. Učestvovao je na nekoliko lokalnih projekata i seminara, kao i na internacionalnim treninzima u sklopu „youth in action“ programa. Aktivan je u Crvenom krstu, omladinskim organizacijama (Generator, Kancelarija za mlade, Centar E8 ). Odličan je učenik i planira upis na Prirodno-matematički fakultet u Nišu, odsek fizika.
„Mladi u Vranju slobodno vreme provode u zavisnosti od interesovanja. Jedni ceo dan provode po kafićima, drugi su aktivni u raznim organizacijama u gradu ili se bave sportom. Takođe, postoji glumačka radionica u sklopu pozorišta „Bora Stanković“. Ja lično volim od svega pomalo, osim sporta“, kroz osmeh ističe Bojan.
Ovim apelujemo na mlade ljude da slobodno vreme provode na način koji će doprineti njihovom sveobuhvatnom razvoju. Mladost je period intenzivnog sticanja znanja. Iskoristite svoju mladost na pravi način da biste uživali u starosti.
Autor: Darko Anačkov
