Ksenija Atanasijević – između filozofije i životne drame

Godine 1894. jedne duge i zagušljive noći, mlada i lepa žena, crne kose i širokih beonjača, belog, mekog tena i jakih snova, umrla je na porođaju dajući život svojoj kćerci, Kseniji Atanasijević.

Ovako u svom delu „Tajni život slavnih Srpkinja“ Isidora Bjelica počinje priču o Kseniji Atanasijević. Rođena 5. februara 1894. godine u Beogradu, kao najmlađe, šesto dete Jelene i Svetozara Atanasijevića, zasigurno je bila predodređena za profesiju kojoj će se kasnije bezuslovno posvetiti.

Mnogo toga bi se moglo napisati o ovoj fenomenalnoj ženi. Bila je prva među prvima – prva žena Srpkinja koja je doktorirala i prva koja se bavila filozofijom. Nakon završene osnovne škole upisala je Drugu žensku gimnaziju, u kojoj je počela da gaji veliku ljubav prema filozofiji zahvaljujući mnogim profesorima koji su uvideli njen talenat za bavljenje „svetskom mudrošću“. Stekla je temeljno obrazovanje i posebno dobro vladala jezicima. Čitala je Božidara Kneževića i Branu Petronijevića i zbog njih je rešila da se upusti u  „ludačku avanturu“ u malom Beogradu: da bude Srpkinja-filozof. Studentske dane opisivala je kao najsretnije vreme svog života. Sa velikim oduševljenjem išla je na predavanja, pa je tako čak i profesora koga su svi smatrali zatevnim i strogim, uspela da osvoji svojim talentom. Početak Prvog svetskog rata 1914. godine delimično je prekinuo njeno školovanje.

Nakon Velikog rata, Ksenija je počela svoj stvaralački rad. Objavila je svoje prve radove iz književnosti, kao i prozne tekstove za časopis „Ženski svijet“. Ubrzo je i pokrenula svoj časopis za  kulturne probleme pod nazivom „Dan“ u kome su tekstove objavljivali i mnogi značajni pisci kao što su Žarko Vasiljević, Ivo Andrić, Svetislav Stefanović, Anica Savić, Miloš Crnjanski i mnogi drugi.

Ksenija je tokom života uvek imala plan. Tako je i temu svog doktorata odabrala još pre početka studija. Zbog svoje specifičnosti, njena teza nije se mogla proučavati u Beogradu, zbog čega ona odlazi u Ženevu, kako bi se bavila proučavanjem Brunovih spisa. Govorila je da je razlog za odabir ove teme bio u tome što je Đordano Bruno bio konfuzan, ali se iza toga skrivalo nešto veliko i novo.

Diplomirala je 21. juna 1920. godine na beogradskom Filozofskom univerzitetu čistu filozofiju sa primenjenim filozofskim disiplinama i klasičnim jezicima. Bila je najbolji student i uveliko se spremala za doktorat. Svoje školovanje ponovo je nastavila u inostranstvu, ovaj put u Parizu u kojem je pored školovanja imala prilike i da uživa u svemu što voli: predstavama, koncertima, filmovima, izložbama, knjigama, časopisima…

„Brunovo učenje o najmanjem„ – svoj doktorat pod ovim nazivom, odbranila je u 28. godini života sa najvišom ocenom. Time je stekla akademsku titulu doktora nauka kao prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu. Izabrana je za docenta u 30 godini života i takođe postala prva žena docent u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Posle četiri godine u zvanju docenta, izabrana je za vanrednog profesora.

Iako je njen trud bio cenjen, bilo je i onih koji su u njoj videli „pretnju“, a zbog same činjenice da je pored svega i žena, mnogi su je je optuživali za plagijat pa čak i želeli da je udalje sa fakulteta.

Ipak i pored toga, njen rad je do 1936. godine bio bogatiji za više od dve stotine pedeset radova, iz oblasti istorije, filozofije, antičke književnosti, narodne književnosti i drugih oblasti. Napisala je i mnogo naučnih studija,  eseja, rasprava, kritika i članaka na raznim jezicima. Kada je ostala bez zaposlenja, njena molba za penzionisanje nije bila prihvaćena. Svi ovi događaji nisu uticali na to da ona prestane da se bavi filozofijom i da je voli kao što je i do tada.

Bila je aktivna u mnogim udruženjima, prisutna na javnoj sceni i za vreme rata i pisala je čak i kada je već bila iznemogla. Svaki slobodan trenutak, Ksenija je koristila za rad na svojim knjigama.

Umrla je 28. septembra, 1981. godine, u osamdeset osmoj godini života. O njoj su pisali mnogi istoričari, smatrajući vrlo značajnim njen doprinos filozofskom mišljenju kod nas. Njena filozofija je možda nepravedno ostala neistražena jer se bavila teško razmrsivim pitanjima, visokom analitičnošću, moći apstrahovanja i intuitivnog sagledavanja ali po jednom je sigurno ostala upamćena, a to je njena strahovita volja.