Krf je drugo po veličini ostrvo u Jonskom arhipelagu u Grčkoj. Zbog svog izuzetnog geografskog položaja osvajan je mnogo puta. Ipak, smene vladara i država upravitelja donele su mu neobičan spoj arhitekture i kulture kakav se danas teško može pronaći u Evropi.
Ostrvo ima malo više od 100.000 stanovnika, od čega oko 40.000 živi u glavnom gradu Krfu. Većinu stanovništva čine Grci, dok su prisutne i značajne manjine Italijana (koji su istorijski vezani za ovo ostrvo), kao i Britanaca i Rusa, koji su se masovno naselili od početka ekonomske krize u Grčkoj, koristeći krah tržišta nekretnina. Blaga klima, tirkizno more, pregršt arheoloških nalazišta i razvijena infrastruktura čine Krf jednim od najpopularnijih turističkih destinacija u Grčkoj.
Krf je od velikog značaja i za istoriju Srbije, s obzirom na to da se naša vojska sa kompletnim državnim aparatom, vladom i kraljevskom porodicom obrela na njemu tokom Prvog svetskog rata. S obzirom na važnost ovog mesta za našu prošlost i njegov uticaj na dalji tok rata, autor ovog teksta odlučio je da jedan deo putopisa posveti posebno boravku srpskih trupa na Krfu, ali o tome uskoro stiže još jedan tekst.
ISTORIJA KRFA
Svoj antički (grčki) naziv Krf duguje nimfi Kerkiri, supruzi boga Posejdona, koji je ovo ostrvo držao za najlepše na svetu. Nimfa Kerkira je izgradila grad i nazvala ga po sebi. Upravo ovde se obreo i hrabri Odisej, koji se nasukao na obalu Krfa posle brodoloma. Nakon što se oporavio, Odisej je sa Krfa krenuo u poslednju etapu puta ka svojoj rodnoj Itaci.
U toku svoje duge i bogate istorije, Krf je osvajan nebrojeno puta. Svoj antički život započeo je oko 730. godine p.n.e. kada su ga kolonizovali Korinćani. Ostrvo će zatim vekovima biti predmet sporova grčkih polisa, sve dok 230. godine p.n.e nije palo u ruke Rimljanima. Oni će na Krfu ostati skoro deset vekova, naravno kroz trajanje Istočnog rimskog carstva odnosno Vizantije u kasnijem periodu. Zbog čestih upada i pljački varvarskih hordi i piraterije, Vizantinci su izgradili ceo sistem utvrdjenja i kula radi bolje zaštite ostrva.Venecijanci su 1024. godine nasledili Krf i počeli svoju dugu, suverenu i uticajnu vladavinu ostrvom. Upravo su ove dve države (Vizantija i Venecija) oblikovale kulturu modernog Krfa.
Pod upravom Mlečana, ovaj deo Grčke je doživeo procvat. Trgovina je ekonomski osnažila ostrvo, a prisustvo Italijana i njihove renesanse dodatno produhovilo Krf i obogatilo njegovo kulturno nasleđe. Zahvaljujući finansijskoj moći Venecijanaca, sistem utvrda koji su uspostavili Vizantinci dodatno je ojačan, a u samom gradu Krfu izgradjena je i ogromna velelepna tvrdjava koja se danas naziva Paleokastro odnosno Stara tvrdjava. Ovaj zamak služio je za zaštitu glavnog grada i jedan je od razloga zašto ovo ostrvo nikad nije palo pod vladavinu Turaka. Krf je jedan od retkih delova moderne Grčke, koji ni u jednom trenutku nije bio pod vlašću Otomanske imperije!
Napoleonovo osvajanje Venecije označilo je i početak burnog perioda u istoriji Krfa. Tokom XIX veka ostrvo je bilo deo kratkotrajne države Jonskih ostrva, a bio je i pod upravom Francuza, ali i Britanaca, sve dok1864. godine nije ušlo u sastav nezavisne Grčke.
Tokom Prvog svetskog rata, Krf je bio utočište srpskoj vojsci koja je preživela užase povlačenja preko Albanije, a mi ćemo tome posvetiti posebnu pažnju u drugom delu ovog putopisa. Krf je teško stradao i u Drugom svetskom ratu, što od strane Nemačke i Italije, što od bombardovanja saveznika.
ZNAMENITOSTI
Grad Krf, iako veoma star, danas ima modernu infrastrukturu, sposobnu da primi ogroman broj turista. Iako je turistički razvoj ostrva bio veoma brz, sam grad Krf nije mnogo izmenjen. Postoji jasna linija između Starog grada koji predstavlja dragulj Jonskog mora i bastion italijanske arhitekture, i ostatka Krfa koji se izgradio sa razvojem turizma. Grad je nastao na jednom malom poluostrvu, a stari deo grada nalazio se u okviru zidina tvrđave. Upravo su iz ovog razloga ulice u Starom gradu vrlo uske, a zbog blizine zgrada i njihove zbijenosti, ulice su većim delom dana u potpunom hladu, što omogućava nesmetanu cirkulaciju turista, čak i u jeku sezone, kada se u toku dana živa u termometru retko spušta ispod tridesetog podeoka.
Ovim delom grada dominiraju dve tvrđave: Paleokastro (o kojoj je već bilo reči) i Neokastro (u prevodu Nova tvrđava). Nakon turske opsade 1537. godine Mlečani su odlučili da dodatno ojačaju odbranu grada, pa su tako izgradili još jedno utvrđenje. Izgradnja je prvo zahtevala iseljavanje oko 2000 domaćinstava i ogromne, mukotrpne radove koji su trajali oko 70 godina. Neokastro je prožet velikim brojem hodnika, magacina i puškarnica.
U pejzažu Starog grada ističe se i predivni trg Spijanada. Izgradili su ga Francuzi početkom XIX veka, a danas je centar društvenih aktivnosti grada. Englezi su tokom svoje vladavine ovde izgradili i teren za kriket, za koji se govori da je jedini takav teren van njihove domovine.
Bogata istorija u amanet gradu i ostrvu ostavila je mnoštvo istorijskih artefakata, koji se pažljivo čuvaju u nekoliko muzeja. Jedan od najzanimljivijih je svakako Muzej azijske umetnosti. Iako je zbirka eksponata zaista impozantna, ono što turiste najviše privlači je objekat u koji je smešten muzej. Naime, ova zgrada je izgrađena u neoklasičnom duhu za engleskog konzula, a grčka kraljevska porodica ju je koristila kao svoju letnju rezidenciju.
Među brojnim sakralnim objektima ističe se crkva Svetog Spiridona. Ovaj svetac je zaštitnik ostrva, pa je na ostvu popularno muško ime Spiros odnosno Spiridon. Za vreme života on je bio poznat kao veliki iscelitelj, a njegove mošti našle su dom na Krfu nakon 1453. godine i pada Konstantinopolja. Brojne legende okružuju mošti Sv. Spiridona. Grci veruju da ih je ovaj svetac spasao u nekoliko navrata, a jedna od možda najzanimljivijih priča kaže da se tokom jedne turske opsade grada 1716. godine lik Sv. Spiridona ukazao u blizini neprijateljskog logora, držeći sveću i krst, što je izazvalo paniku među vojnicima i slom turske armije.
Grad Krf je sedište Jonske Akademije, najstarijeg savremenog univerziteta u Grčkoj. Akademiju su osnovali Francuzi 1808. godine.
Nadomak grada nalazi se i nekoliko malih ostrva. Jedno od njih je i Pontikonisi, što u prevodu znači Mišije ostrvo. Popularno je među turistima i predstavlja najfotografisanije mesto na celom ostrvu. Mišije ostrvo je toliko malo da se na njemu nalazi samo jedan pravoslavni manastir. Tu je i ostrvo Lazaret, koje je tokom svoje burne prošlosti između ostalog služilo kao karantin za leprozne, da bi tokom Drugog svetskog rata i Grčkog građanskog rata služilo kao logor. O Vidu, koje je za naš narod najbitnije, biće reči u drugom delu teksta.
Angelokastro je jedan od brojnih zamkova na Krfu. Nalazi se na zapadu ostrva, na uzvišenju iznad niza poluostrva koji se zajednički nazivaju Paleokastrica. Njegov naziv u prevodu znači Dvorac anđela. Izgradili su ga Vizantinci radi bolje odbrane ostrva i predstavlja vrhunac njihovog neimarstva. Tačan period izgradnje nije poznat, ali se pretpostavlja da je izgrađen tokom vladavine dinastije Komnina. Utvrđenje je otvoreno za posetioce, a ulaz košta dva eura.
Palata Ahilejonnalazi se desetak kilometara južno od grada Krfa. Ovo velelepno zdanje podignuto je 1890. godine po nalogu austrijske carice Elizabete. Izmučena tuberkulozom i teškim psihičkim stanjem u kojem se nalazila, Elizabeta je stigla na Krf i već u prvim danima svog boravka na ovom magičnom ostrvu doživela je potpuni oporavak. Ime Ahilejon, dala je ovoj palati, odnosno letnjikovcu, iz svoje ljubavi prema grčkoj mitologiji, odnosno junaku Ahilu. U okviru Ahilejona nalazi se predivan vrt, ispunjen skulpturama antičkih bogova, heroja, filozofa, ali i dvema statuama posvećenim Šekspiru i Lordu Bajronu. Ovaj letnjikovac kasnije je služio i kao odmaralište nemačkom caru Vilhelmu. Za vreme Prvog svetskog rata, ovde je bila smeštena francuska vojna bolnica koja je služila za oporavak izmučene srpske vojske.
Krf se odlikuje blagom klimom sa dugim toplim letima i prohladnim, kišnim zimama. Kud god da krenete, predelom dominiraju maslinjaci. Posle turizma, izvoz maslina je drugi po redu prihod ostrvljana. Krfljani su se izveštili i u obradi ovog plemenitog drveta, pa se tako duž celog ostrva mogu videti prodavnice nameštaja od maslinovog drveta. Međutim, primena ove biljke ne staje tu. U poslednje vreme razvijen je čitav niz kozmetičkih preparata na bazi maslinovog ulja, koji se mogu naći na ostrvu.
Ono što dalje izdvaja Krf, jesu njegove plaže. Naime, na ovom ostrvu pronaći ćete stotine plaža. Stenovite, šljunkovite, peščane, sve su tu. Izdvaja se plaža Glifada, koja se nalazi na zapadu ostrva na samo 16 km od glavnog grada. Ušuškana među litice obrasle četinarima, ova plaža sa svojim sitnim peskom i prozirnim, tirkiznim morem, podseća na obale okeana u holivudskim filmovima, a svojom lepotom zaradila je i nagradu “Plava zastava”. Malo severnije od Glifade nalazi se skup plaža pod imenom Paleokastrica. Ovaj rajski predeo nad kojim dominira zamak Angelokastro, bogat je uvalama i pećinama i veoma je popularan među turistima.
Na severu ostrva nalaze se čuveni „Kanali ljubavi“, za koje je vezana jedna zanimljiva priča. Ukoliko prođete kroz pećinu (koja se nalazi u jednom od kanala) sa voljenom osobom, zauvek ćete ostati zajedno! Plaža Logas, poznata i kao Sunset, mesto je koje oduzima dah svakom posetiocu. Široka je svega nekoliko metara, a može se posetiti samo u toku dana, jer već uveče nestaje sa dolaskom plime. Natkrivena je liticom od tridesetak metara, koja, čini se, svakog dana vodi bitku sa morem oko ovog parčeta raja. Ovde se nalazi i Rt Drastis, koji svojom lepotom nesporno dominira okolinom, a zalasci Sunca posmatrani sa obližnjeg vidikovca, ne mogu se opisati rečima.
Sa svojom velikom i slavnom istorijom i prelepom prirodom, Krf će očarati svakog posetioca, jer je Krf, kako je to Jovan Dučić rekao – čarobno ostrvo, pogotovo ako imate sa kim da ga podelite.
Uvek za odmor biram mesta bogata istorijom, tako mi pored sunca i plaze dan bude ispunjen, a vratim se sa nekim novim iskustvom