Jedan točak se zakotrljao 30. novembra i pokrenuo priču o jednom gradu na jugu Srbije. Nakon što krenete na putovanje sa njim spisak svega onoga što znate i ne znate o Prokuplju više neće izgledati isto. Igrano-dokumentarni film o ovom gradu, Kotrljanje, prikazan je premijerno u Amfiteratru Visoke poljoprivredne škole u Prokuplju. Film je režirao Žikica Jovanović, koji je scenario pisao zajedničkim snagama sa Srbijankom Stanković.
Neposredno posle premijere, dok se još uvek sležu prvi utisci a emocije kotrljaju, razgovarali smo sa koscenaristkinjom filma. Nakon brojnih tekstova različitih formi, među kojima je i njena prva drama, jedna od prvih urednica Portala Mladi, Srbijanka Stanković pokrenula je jedan nov točak u svom stvaralaštvu i oprobala se u pisanju scenarija.
Kako je do toga došlo?
Reditelj i ja se poznajemo iz filmskih i medijskih krugova, a na kraju krajeva i sugrađani smo. Žikica Jovanović je imao ideju, viziju o jednom drugačijem filmu i ocenio je da ćemo zajedno napisati odličan scenario, dostojan te zamisli. Posle svega, mislim da smo zajedno dokotrljali dobru priču.
Nakon kolumni, novinskih tekstova, drame, kako izgleda biti scenarista?
Kada pišete, najlakše je da pišete a najteže da objasnite zašto pišete. Ovo je moj prvi scenario ali sam dovoljno svesna da se još uvek ne smem nazvati scenaristom. U svakom slučaju ovo je divno i neobično iskustvo. To je jedinstvena prilika da ono što stvorite u sekundi oživi, i pritom ostane živo – zahvaljujući talentovanim glumcima i svevidećem oku kamere.
Kakva nam se to priča o Prokuplju dokotrljala?
Od jula se kotrlja po mnogo čemu neobična priča. Jedan (ne)običan točak doživljava avanturu u jednom (ne)običnom gradu. Mislim da je želja celog tima bila da prikažemo Prokuplje iz jednog drugačijeg ugla. U svakom slučaju, lepšeg i svetlijeg ugla. Ili da kažem, iz naše (umetničke) perspektive.
Zašto točak?
Točak je simbol neprestanog kretanja. U našoj priči, kao što ovaj glavni junak kaže, sve važne priče počinju i završavaju se kretanjem.
Šta ćemo saznati o Prokuplju?
Kotrljanje otkriva mnogo o Prokuplju i Prokupčanima. Ideja je bila da se prikažu kulturna dobra, bogato istorijsko nasleđe i uvek gostoprimljiv duh Prokupčana. Po aplauzu na premijeri rekla bih da smo tu ideju ostvarili na dobar način. Uspeli smo da prikažemo koliko volimo ovaj grad. Svi koji vole Prokuplje, osetili su tu emociju.
O Školi filma iz Prokuplja se nedovoljno zna. Ko su ti ljudi? Kako je njihov entuzijazam obojio film?
Škola filma je zapravo jedan od mnogobrojnih projekata Film kluba Prokuplje. To su zaljubljenici u film, ljudi koji se amaterski i profesionalno bave kamerom, fotografijom, režijom. Osnivač kluba je Žikica Jovanović oko koga se koncentriše veliki broj osnovaca i srednjoškolaca. Upravo njihov entuzijazam dao je boju i krila ovom filmu. Kada jedan ton-majstor i kompozitor kotrlja točak na plus 40 stepeni, a u stopu ga prati nekoliko statista (koji, opet, u svakom trenutku priskuaču u pomoć i sa ove strane kamere) za to ne postoji drugo ime no entuzijazam, elan i ljubav prema filmskom stvaralaštvu.
Kako izgleda jedan sasvim običan dan na snimanju?
Običan dan uključuje znatiželjne Prokupčane, dve ili tri kamere, umornu ali nasmejanu ekipu i kafu na kraju snimanja.
A kako izgleda jedan sasvim neobičan tim?
On staje u jednu rečenicu: Mi smo neozbiljni, ali ozbiljno radimo. Sačinjen je od izvanrednih glumaca, kao što su Branko Cvejić, Eva Ras i Dragan Vujuić Vujke, ali i ništa manje talentovanih prokupačkih glumaca Anastasije Cvijanović, Aleksandre Đorđević, Radosava Krivokapića, Predraga Slavkovića i Đorđa Stošića. Njihovo glumačko umeće vešto su zabeležili vredni “stvaraoci iza kamere”: Vojkan Aranđelović, Ivica Trailović, Braniclav Rosić, Zvezdan Marković, Vladimir Gašević, Predrag Janković i Predrag Dunjić, kao i polaznici Škole filma. Film je okupio i točak zakotrljao reditelj Žikica Jovanović.
Ko je bio zadužen za glavne ideje?
Moram da priznam da je glavna ideja o točku koji je zalutao u Prokuplje Žikicina. Ostale junake filma smo stvarali zajedno, neprestano se osvrćući na istorijske činjenice. Želeli smo da prikažemo ono što jeste, ali onako kako mi to vidimo i doživljavamo. Verujem da je svaki član tima poklonio i filmu i gradu ono što najbolje ume da radi. Svi smo utisnuli sebe u šare ovog točka.
Kako je film finansiran?
Film finansiraju firme iz Prokuplja i okoline. Početnički elan potekao je iz samog tima, a u toj energiji veliki broj sugrađana prepoznao je kvalitet koji stvaramo. U većini slučajeva to nije velika finansijska pomoć, već podrška. To su ljudi koji su želeli da nas približe ostvarenju sna. Zahvaljujući njima dokotrjali smo film do premijere.
Nakon što je uspešno pokrenut, gde će publika imati priliku da gleda film?
Film nakon premijere u Prokuplju odlazi na festivale. Nadamo se prikazivanju u Beogradu i Novom Sadu, a velike su šanse da film bude u programu međunarodnih festivala. O svemu tome moći ćemo više da kažemo u narednoj godini.
