– Blagoslovena ,,hide“ opcija. Nju koristim za sve one fantastične pisce i pesnike, one koji imaju milion fotki po danu, koji uslikaju svaku pročitanu knjigu i svaki bebin pokret. I koja je uopšte poenta da se sve stavi u izlog? Još uvek nisam toliko očajna da mi motivaciju predstavljaju lajkovi.
– Gle, ja ne mogu potpuno da osuđujem nešto što i sama radim. Svesna sam da i ja preterujem. Znaš koliko volim fotografiju. Oduvek! A i motivacije znaju biti različite. Ko zna šta se sve krije iza jednog posta.
– Ama ne govorim o tebi! Ti si dosledna u onom što radiš. Ne stavljaš dubokoumne citate i svoja postignuća, priče o velikim delima u kombinaciji sa pesmama cajki i ,,ogoljenim fotografijama“…Jao, idem sad da pišem tekst.
– Nisi jedina…
Ovako je, otprilike, izgledao dijalog kojim je sve počelo…O doslednosti je reč.
Nekada davno, kada sam još bila nova u svetu s one strane ekrana, kada još uvek nisam poznavala njegove zakonitosti, bilo mi je lako da poverujem u njegovu istintost.
Ne tako davno, nekom mom zamerili su neki tamo ljudi što je sakrio podatke iz svog stvarnog života koji, uistinu, za njih nisu imali nikakav značaj ( osim u nedostatku sadržaja za trač partiju).
Nekada davno, emocionalno sam se vezala za nekog sa druge strane ekrana,onako kako se emocionalno vezujem za književne likove – zaljubivši se u reči.
Ne tako davno, shvatila sam da nije nimalo teško biti naizgled interesantan, mudar, produhovljen em duhovit i veliki esteta kada imas ,,popunjeni profil broj prijatelja“. Dovoljan je samo manje bezobrazan klik na ,,share“, ili onaj bezobrazniji ,,copy-paste“ pokret, na osnovu kog će neko poverovati da si to na ekran uneo iz spoljašnjeg sveta.
Nekada davno, proučavala sam slike drugih devojaka. Kako im je koža uvek ovako sjajna? I oči? I slika uvek izgleda nekako prirodno, a lepo! Kolorit je inzvaredan. A ambijent… Urednica koja piše i inspiriše bi me pogledala preko dima cigarete: ,,Zaboga, jesi li ti nekad čula za fotošop?“
Vremenom, postalo je jasno da se sve provlači kroz filter. Mi, koji svoje živote i sebe predstavljamo nefilterisane, jednostavno nismo zanimljivi.
I tako…Koračamo Urednica i ja svetom iza ogledala… I komentarišemo unakaženosti.
Hodajuća savršenstva sa savršenim životima.
Intelektualke sa istančanim muzičkim i književnim ukusom propraćenim fotografijama: ja pre veganskog doručka, ja kad se tek probudim, ja petkom uveče, ja pre posla, ja posle posla, ja sa kućnim ljubimcem, ja i beba ( tudja), ja pred ogledalom, ja u sto jednom kaficu, ja na plaži, ja sa slikom na kojoj sam se utegla u haljinu i ,,istegla grudi“, ja i golo rame, ja i novi karmin, ja i profesionalna fotka, ja sa pogledom u stranu, ja sa pogledom na gore, ja sa rukom prebacenom na stranu, ja i pivo, ja pored bogomolje, ja i mama i tata, ja i dekolte, ja i moje drugarice, intelektualke u pozi pred, za vreme i posle izlaska, ja kako lezim, sedim, stojim, ja u kupacem i, naposletku: dečko i ja u sto hiljada miliona poza.
Ja, ja, ja – lajk, lajk, lajk i sto jedan komentar.
Uzorni intelektualci, nečiji očevi, muževi, braća. Na profilnoj ćerkica od godinu i po dana ispred prvorođendanske torte. Ili, poljubac sa verenicom ispred Ajfelovog tornja. Ili, nasmejani mladenci. Komentari na golozadnjičaste fotografije zvaničnog polusveta: ,,Joooj, kako si dobra, mačko, nemoj više to da mi radiš, skočio sam na ženu, add me please, u bloku sam, daj još malo sličica za večeras…“ Nekom se gadi dok ovo čita? Verujte da su takvi sasvim pritajeni. Izgledaju vam sasvim regularno. Poneki se sakrio među vaše frendove. Ne prepoznajete ga jer se u svojim objavama bavi vrlo vrlo važnim temama. Jer dnevno izbaci pedest slika na kojima hrani, uspavljuje, kupa ćerku. Jer je zid svoje devojke pretvorio u koronarno odeljenje. Šta, oni su kao muškarci pa im je sve dozvoljeno? Danas, kada nas pornografija dočekuje iza svakog ćoška i pozdravlja sa svakog kioska, to mi ne zvuči kao dobro opravdanje. Nadam se da će neki, ako kojim slučajem ovo pročita, makar pocrveneti.
Osobe sa krizom identiteta. Lajkovaće na tudjem profilu ono po čemu će pljuvati na svom, dokazujući ljudima koliko je to pogrešno. Zalagaće se za važnost duhovnosti, ali će vlastito telo mrcvariti u teretani. Bukvalno! I najvažnije će mu biti da slike istog, oznojenog, stavi u izlog. Pljuvaće po jednim društvenim fenomenima, ali će citirati neke od predstavnika istih. To su oni sa čijih se profila medju dubokoumnim citatima smeše cajke. To su oni koji govore o religiji, a na tuđim profilima lajkuju ono što se kosi sa njenim principima. Verovatno nije isto za ,,vernike“ i za ,,nevernike“. Kažu ljudi. Šta kaže Bog ionako je nebitno. Njima.
Klasični moralisti. Oni znaju sve o tuđim životima. O ,,pravim“ i ,,lažnim“ profilima. O ženama, muževima. O mlađim devojkama i starijim momcima ( i obrnuto). O ni znaju sve i o svom životu. Ali o tome ćute. Jer oni su oni, a drugi su drugi. Neko mora biti uzoran član partije.
Pri razotkrivanju, za sve se može okriviti virus. Ali, ne bi bilo loše da se zapitamo koliko dugo mislimo biti zaraženi?
Naposletku, staviti život u izlog i nije strašno. Ako je uistinu tvoj. Ili bar onakav kakav želiš. Ako se to drugima ne sviđa, imaju opciju ,,hide“. Problem nastaje kada sebe od sebe poželiš staviti na ,,hide“.
A takva opcija ne postoji.
Autorka: Dijana Redžić
Izvor fotografija: pinterest.com
Izvor: Blacksheep.com
