Svi smo ovih dana taoci kiše i svedoci toga koliko se njeno neprestano padanje lako može pretvoriti u vremensku nepogodu i promeniti živote ljudi preko noći.
Ovo proleće i leto je celo u znaku padavina, pa čak i onim najromantičnijim dušama koje se raduju kiši, i dugim šetnjama u dvoje, teško da je tu bilo šta više zanimljivo, a kamo li romantično. Jedini koji se raduju i zadovoljno trljaju dlanove jesu prodavci, jer gumene čizme i kabanice nikada nisu bile toliko šik. Lepo kaže ona narodna: ’’Dok jednom ne smrkne…’’, ali dobro, da ne mračimo baš toliko, dovoljno je mračno napolju.
Bilo kako bio, kiša je trenutno deo naših života, i zato smatramo da nije na odmet da vam predstavimo par zanimljivosti o njoj, i da vas, ako ništa drugo, bar malo zabavimo, dok provodite vreme u svom domu i čekate da sve ovo prođe.
– Kišne kapi čiji je obim manji od pola milimetra nazivaju se rosulje.
– Minimalna visina kišnih oblaka je oko 1200 metara.
– Kišna kap dostiže prosečnu brzinu od oko 8 do 10 kilometara po času, što prevashodno zavisi od vetra i stanja atmosfere.
– Idealno mesto za život za sve one koji ne podnose kišu jeste Južnoamerička država Čile, gde godišnje padne manje od jednog milimetra kiše.
– Stari Egipćani i Indijanci su redovno izvodili ples u čast kiši, jer je postojalo verovanje da duhovi kontrolišu vreme, pa su na taj način pokušavali prodobiti njihovu naklonost.
– Istraživanja su pokazala da se tokom kišnog perioda više gojimo, i to usled nedostatka vitamina D, koji proizvodi hormon leptin, koji govoru mozgu kad je želudac pun. Tako da, doslovno jedemo sve što nam dođe pod ruku.
– Ono što i nije tako loše u vezi kiše, jeste da studenti mnogo više pažnje posvećuju svojim obavezama, a statistika pokazuje da usled više oblaka šansa da se položi ispit se može povećati za 11,9 odsto.
– Kiša je opevana u mnogim pesmama, a zahvaljujući holivudskim filmovima ’’poljubac na kiši’’ je postao jako popularan širom sveta.
– Za neke kiša je sinonim za depresiju, pa je tako i slavni slikar Van Gog nacrtao kišu nedugo pre samoubistva. Mnogi tumače da je ona prouzrokovala njegovo tužno raspoloženje.
O kišobranu
Svima nam je danas preko potreban, ali malo ko zna da je u stara vremena kišobran bio privilegija onih na visokom položaju. Prva poznata slika kišobrana nalazi se na spomeniku Sargonu, kralju Akkada (današnji Irak) i na njoj je prikazan Sargon kako stupa na čelo vojske, d ok sluga iza njega nosi suncobran.
Tek nakon više stoleća, i bezuspešnih pokušaja, proizvodnja kišobrana je zaživela u 18. veku, kada su trgovci iz Kine doneli u Evropu papirni kišobran.
Ono što je interesantno jeste da kišobran prate i razne sujeverne priče, kao ona da se kišoban ne otvara ukoliko nema potrebe za to, jer će u suprotnom dozvati ružno vreme, ili ona bliža ženskoj populaciji
-’’Ako ti ispadne kišobran iz ruke, a nemaš dečka, nikada se nećeš udati.’’ Mora se priznati da je strašnije i od same kiše.
Nadamo se da smo vas ovim činjenicama zabavili i edukovali, u toj meri da pre nego što zgrabite kišobran i izjurite na ulicu bar znate sa čim imate posla,a i malo pametovati u društvu nije na odmet. Vidimo se uskoro sa nekim vedrijim temama, možda sa neke udaljene plaže…Saznaćete ako nas čitate.
Autorka: Anica Vuković
 prijatelja ovih dana?){kind=link}