Karnevalskom povorkom kroz Srbiju

Razmisljajući o čemu bih zanimljivom mogla da pišem u novom tekstu, dosla sam na ideju da predstavim gradove u Srbiji tokom karnevalske euforije. Zadatak ne bi trebao da bude težak obzirom da sam i sama deo karnevalskih povorki godinama unazad, ipak postojala je jedna dilema – koje bi to reči najbolje i najvernije opisale karneval.

Za mene je poput staklića kaliodoskopa, svaki put je nova slika prepuna boja. Obilje kreativnosti, pozitivne energije, kostima i koreografija. Gradovi za vreme trajanja karnevala dobiju nova lica, poprime onaj široki osmeh ljudi i sve se pretvara u jednu zabavu pod maskama. Za to vreme se mozete preseliti u svet čarolije i bajke pobeći od gužve u gradskom prevozu, ispita, problema..obučete kostim Petra Pana, Zvončice, možete biti šta god poželite i uživate baš kao što Bane iz grupe MVP predlaže „Celu noć i celi dan opusti telo nek’ ritam ga nosi…“

Reč, dve o karnevalu  

Karnevali širom sveta  privlače pažnju i predstavljaju veliku atrakciju. Ljudi vole zabave na ulicama ples, hranu, piće pozitivnu energiju, nasmejana lica , predstave i maske čine karnevale neodoljivim. Rio de Žaneiro je grad u kome se održava najveći karneval, a može se reći i da je njegov zaštitni znak.

Takođe, ulični bal pod maskama u Veneciji je jedan od poznatijih I značajnijih. Pleni posebnim šarmom a ima još veći značaj ako u obzir uzmemo da se nastanak karnevala vezuje upravo za Italijane. Naime sa ovom tradicijom su započeli Italijanski katolici koji su organizovali festival “carnivale”. Ime je nastalo od reči “carne” i “vale” što u prevodu znači “ Zbogom meso”. Vesela povorka se selila po svetu i proširila na Francusku,Španiju i Portugal, a potom i u Latinsku i Severnu Ameriku.

Istorija karnevala doseže i do Starog Rima i Stare Grčke. U Staroj Grčkoj  su se organizovale svečanosti u čast bogu vina Dionisu, dok su se u Starom Rimu priređivale ulične svečanosti Saturnalije.

Mapa.
Mapa

Danas, da biste uživali u dobroj uličnoj zabavi  ne morate da putujete čak do Rija ili Venecije, niti da žalite što niste u Starom Rimu ili Grčkoj, dovoljno je da prokrstarite po Panonskoj ravnici odete do Pančeva i obiđete južni Banat, pa do oboda Banata i posetite Belu Crkvu , lepu Vojvođansku varoš. Nakon Bele Crkve, uputite se po Srbiji do  Vrnjačke Banje, Požarevca, Šapca, pa karnevalsku priču završite na gozbi u čast vina i groždja u Vršcu.

           Pančevo

 Prva destinacija na mojoj karnevalskoj karti je grad koji leži na dve reke – Pančevo.

Nakon prošlogodišnjeg  odlaganja potom i otkazivanja karnevala, zbog majskih polava, Pančevo je u velikom stilu vratilo karnevalsku povorku na svoje ulice, na šta sam lično ponosna, jer je to moj grad i moj karnevalski tim.

Pančevački karneval je internacionalnog karaktera, ali je i na Evropskoj mapi karnevala. Ovaj karneval je prepoznat kao manifestacija od velikog značaja, pa je tako Pančevo2004. godine postalo prvi član iz Srbije Federacije Evropskih karnevalskih gradova. Danas karneval organizuju “Prijatelji Pančeva”.

Ove godine karneval je održan od 15. do 20.juna  a broj posetilaca karnevala se krece oko 100 000 i sa oko 3000 učesnika.

Prateći sadržaji, koncerti, art radionice “Karnevalski dekupaž”, pozorišne i baletske predstave dečiji karneval, skupovi tradicija i kultura  ni ove godine nisu izostale sa Pančevakih ulica.

Ulicom Vojvode Radomira Putnika prodefilovala šarena povorka, koja je ostavila divne utiske na publiku. Mesto gde su karnevalisti demonstrirali svoje koreografije jeste raskrsnica kod prepoznatljive građevine grada “Trubača”, baš kako i dolikuje. Tokom 19. veka u ovoj zgradi je bio smešten hotel, ali je i bila mesto gde su Pančevci mogli da se druže. Tu su se održavali balovi, predstave, koncerti i igranke, simbolika ili slučajnost, ne znam, ali svakako  je lepo zaplesati u slavu starog „Trubača“.

Posebnu paznju publike su privukle devojcice iz Šapca, koje su atraktivnim i zanimljivim nastupom, lepom pričom i orginalnim kostimom ozivele barbike u centru Pančeva. Karneval je zatvoren nastupom grupe iz Bolivije i velikim vatrometom, a dogadjaj je ispratila Televizija Pančevo.

  Bela Crkva

Na  jugoistoku Vojvođanske ravnice na reci Neri na samom obodu srpskog dela Banata nalazi se Bela Crkva. Mesto je poznato po jezerima, cvetnim baštama i terasama, prostranim voćnjacima, lalinskoj arhitekturi, šorovima, ali i po karnevalu koji ima tradiciju dugu 165 godina. Ovaj karneval je najstariji u našoj zemlji.

U čast cveću svake godine se održava “Karneval cveća”. Traje nedelju dana, tokom juna. Karneval je svake godine ispraćen brojnim  dešavanjima, pa tako možete posetiti  sportske utakmice, nastup folklora I plesnih  trupa, izbor za za najlepšu devojku Bele Crkve koja dobija laskavke titulu „Miss karnevala cveća“. Na trgu se organizuju muzički koncerti.

Svaki domaćin iz ovog grada ponosno predstavlja svoje cvetno remek delo na terasi ili bašti, pa je tako ceo grad kao jedna velika cvećara. Organizuje se i takmičenje za najlepši „cvetni aranžman“. Kao šlag na tortu dolazi karnevalska povorka.  Veliki broj karnevalskih grupa  iz zemlje, ali i inostranstva se spušta duž glavne Belocrkvanske ulice čekajuci svoj red da pokazu svoje prelepe kostime i vesele koreografije.

Karneval za Belocrkvane ima poseban značaj jer otvara turističku sezonu, a većina stanovnika Bele Crkve živi od turizma. Ove godine karneval je otvoren koncertom hora “Bella musica” ispred gradske biblioteke. Pored hora svojim umecem otvaranje su uveličale mažoretkinje kojima se Bela Crkva ponosi. Dolazak na krneval je olakšala železnica koja je uvela polazak koji je saobraćao subotom i nedeljom tokom cele letnje sezone iz pravca Vršca, Beograda, ali i Temišvara.

   Vrnjačka banja

Vrnjačka kraljevska banja je mesto gde je dvno otići bez obzira na to da li ima nekog dešavanja ili ne. Ipak posebnu pažnju turista Banja ima upravo za vreme karnevalske sedmice u julu mesecu.

Naša karnevalska grupa se posebno spremala za ovaj događaj, Vrnjački karneval nam je bio medju najdražima. Obzirom da smo dolazili sa nešto udaljenijeg grada – Pančeva, imali smo obezbeđen smeštaj pa smo samim tim mogli da više istražimo i upoznamo Banju, uživamo u njenim sadržajima i čarima. Druženje i dobar provod su ključne reči koje opisuju naše boravke tamo.

Predstavnici grupa su neposredno pre karnevalske povorke odlazili na prijem u dvorac Belimarković, a nakon toga cela grupa je odlazila do mosta ljubavi  odakle se sa svojim volonterom kretala ka bini prateći karnevalske brojeve. Učesnici povorke su nastupali na dve bine jedna je bila smeštena u blizini  popularnog “Vrapca” a druga u blizini “Crkvenog brda” kako bi što više ljudi videlo vesele maske i koreografije. Kada se povorka završi, provod se nastavlja ispred koncertnih bina na ulicama, svi ostaju u duhu karnevalskih čari  do sitnih sati.

Ukoliko niste bili do sada deo Vrnjačke Karnevalske groznice, sledeće godine obavezno posetite Vrnjačku banju. Dobar provod je zagarantovan.

  Požarevac

Karnevali su svakako najbolja zabava za najmladje stanovnike gradova. Oni imaju svoje savršene svetove i bujnu maštu na kojoj bi im mi odrasli pozavideli. Pored lepote grada i turističkih atrakcija na mene su poseban utisak ostavili najmladji Požarevčani. Mali, a več srdačni i velikog srca, šarmirali su učesnike povorke, prilazili da se slikaju i svojim prstićima pokazivali koliko imaju godina.

U trenutku odsustva, dok  sam zajedno sa svojom grupom pozirala fotografima osetla sam nežan dodir na ruci, brzo sam spustila glavu i ugledala preslatku petogodišnjakinju koja me je mazila po ruci i  prošaputala: „Princeza“. Iako su naši kostimi predstavljali ’70te godine, u njenoj mašti sam sigurno ličila na neku princezu iz bajke. Bolji kompliment nisam mogla da dobijem, a što se mene tiče prva asocijacija na Požarevac je jedna mala princeza. Kažu da su ljudi lice grada, ja kažem da Požarevac ima prelepo lice. Uvek se radujem ponovnom odlasku tamo, sâm karneval je internacionalnog karaktera. Nakon defilea povorke i plesa kod glavne bine sledi karnevalska žurka po celom gradu.

Šabac

Čivijaški karneval je jedan od najboljih i najorganizovanijih karnevala kod nas. Održava u drugoj polovini septembra za vreme manifestacije “Čivijade”, pored tradicionalnog Šabačkog vašara.

Ovaj grad na Savi za vreme trajanja “Čivijade” nudi obilje propratnih dešavanja. Sâm karneval se održava u nekoliko kategorija, organizuje se dečiji karneval, karneval beba i trudnica, kao i karneval kućnih ljubimaca što je posebno ineresantno za posetioce. Sladokusci se mogu takmičiti u brzom jedenju šampita, dok ljubitelji kola zajedno sa kulturno-umetničkim društvima iz Šapca i okoline mogu zajedno odigrati Čivijaško kolo i ući u Ginisovu knjigu rekorda.

U toku karnevala grad poseti oko 100.000 ljudi, dok se u povorci nadje oko 40 trupa iz deset zemalja.

Moja karnevalska grupa je u Šapcu bila lepo dočekana, volonteri su uvek bili dobro raspoloženi da nam pokažu znamenitosti grada i odgovore na sva naša pitanja. Prelepo smo se proveli 2013. godine kada smo imali nastupe na tri bine, na jednoj bini smo igrali uz vesele hitove današnjice, a na drugoj uz hitove grupe “Aba”, na trećoj bini je bio nastup sa našom klasicnom koreografijom. Vrlo zanimljivo, veselo i za nas i za posetioce Šabačkog bala pod maskama.

Vršac

Grožđenbal, kako se popularno naziva Vršacka manifestacija u čast vinu i groždju, po čemu je ovaj grad i prepoznatljiv, održava se u drugoj polovini septembra. Glavne manifestacije se odrzavaju istog vikenda kao i u Šapcu, međutim, ukoliko ste u karnevalskoj povorci, možete učestvovati u oba grada jer se Vršačka povorka izdvaja po vremenu i danu održavanja.

Karnevalske povorke u ostalim gradovima  su uglavnom subotom u večernjim satima, dok je Vršački defile nedeljom tačno u podne. Tih dana Vršac dobija i novog gradonačelnika, Vinku Loziću  se predaju ključevi grada i tako festa počinje. U okviru manifestacije grad oživi, organizuju se razna dešavanja, nastupi pevačkih i folklornih grupa, izbor za mis Grožđenbala, muzički koncerti, izložbe i degustacije vina i grozđa…Sve se završava nedeljnom karnevalskom povorkom, iza koje idu konji sa kočijom u kojoj se nalaze misice i Vinko Lozić.

Na samom kraju na glavnoj bini, na Vršačkom trgu, Vinko Lozić – maskota grada, vraća ključ grada gradonačelniku koji će ga čuvati do narednog Grožđenbala. Događaj čini jos zanimljivim grozđe koje se baca iz aviona.

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here