Ove misli ne samo da kvare raspoloženje, već narušavaju i koncentraciju, motivaciju i osećaj da osoba ima kontrolu nad sobom. Pored toga što su negativne, ove misli osobi deluju kao nekontrolabilne jer što se osoba više bori sa njima one su sve upornije.
Konstantnim procenjivanjem sebe, drugih ljudi i okolnosti u kojima se živi, donosi se niz pogrešnih samoosuđujućih zaključaka. Tendencija ljudskih bića da koristeći moć jezika kreiraju netačne i negativne misli, naprosto je urođena. Ona se tokom detinjstva i odrastanja samo još više učvršćuje, podstaknuta vaspitnim uticajima kulture, a i sredine u kojoj živimo. Negativne misli karakteriše njihovo javljanje, trajanje i upornost mimo čovekove volje.
Naš život zavisi o toj stvari koju zovemo „sobom“. U slučaju da želimo da imamo drugačiji život, rasterećen od negativnosti, prvo što moramo uraditi jeste da shvatimo kakav život imamo trenutno.
Ukoliko ne vidimo kakvi smo, krivimo druge. Bez direktnog viđenja toga kakvi smo, mi verujemo da nas drugi ne tretiraju onako kako smo zaslužili ili kako mislimo da smo zaslužili.
Ako posmatramo šta mislimo i osećamo, šta govorimo, kako se ponašamo, nakon nekog vremena pojavljuje se nova memorija, memorija o nama kakvi jesmo. Nakon toga počinjemo uviđati da mi nismo onakvi kakvi mislimo da jesmo. Počećemo da se ponašamo drugačije, nećemo kriviti druge, nećemo imati negativne misli.
Sve što smo o sebi pretpostavljali bilo je imaginarno. Kada uvidimo kontradikciju između našeg imaginarnog „sebe“ i onog što stvarno jesmo, počećemo da se menjamo, zato što se počinjemo razdvajati od iluzije o nama samima.
Cilj posmatranja sebe jeste da nam ono omogući da se promenimo, tj. da nas učini svesnijim nas samih. Samo ako sebi omogućimo da postanemo svesniji omogućavamo početak promene sebe.
Morate se zaustaviti i reprogramirati vaš um.
Često imamo tendenciju da sami sebe programiramo na neuspeh. Naš um radi potpuno u skladu sa tim kako smo ga programirali, tako da nam stvara uslove da dobijamo ono što očekujemo, da doživljavamo neuspeh i razočaranja. Svojim fokusom možemo programirati sebe da idemo u lošem pravcu, ali isto tako možemo učiniti da idemo u pozitivnom smeru. Ista količina energije nam je potrebna da bismo verovali ili da bismo brinuli.
Pozitivni ljudi ne nižu uspeh za uspehom, a negativni ljudi neuspeh za neuspehom. Suprotno tome, istraživanja pokazuju da i pozitivni i negativni ljudi proživljavaju iste životne situacije. Razlika je u tome što prosečna negativna osoba provede više vremena razmišljajući o neprijatnim događajima iz života, dok pozitivne osobe teže ka tome da pronađu sadržaj koji na istu stvar baca sasvim drugo svetlo.
Važno je biti sposoban sagledati celu sliku, celi mozaik stvarnosti, pozitivnu, negativnu i neutralnu stranu. Nažalost, naš mozak će uvek hteti da naglasi negativnu stranu tako da ćemo pozitivnu uvek morati svesno da tražimo. Danas se pod pozitivnim mišljenjem često misli na previđanje ili poricanje negativnog, a to uopše nije to. Presudno za pozitivno mišljenje je jasno suočavanje s negativnostima.
Sledite ključ uspeha:
Ako verujete da nešto možete, biće tako.
Ako verujete da ne možete, biće tako.
Ako verujemo da ćemo uvek biti nesrećni, onda će tako i biti.
Ako verujete da nikada nećete moći prestati sa nekom ružnom navikom ili porokom, onda će tako i biti.
Ako verujete da niste previše pametni, niti talentovani, da nemate mnogo toga da ponudite kao ličnost, onda ćete ići kroz život sa osećanjem manje vrednosti.
Ako verujete da u ovoj zemlji nikad nećete postići neki veći uspeh, onda će zaista tako i biti.
Negativne misli nisu naša sudbina. Ono što nas određuje nisu samo naši potencijali, već i naši izbori.
