Da li je ljubav u vezi na daljinu osuđena na propast i da li se može održati?
Mišljenja su podeljena.
Daleko od očiju, daleko od srca – narodna je izreka sa kojom se slažu mnogi. Ipak, postoje i oni koji će se više složiti sa Duškom Radovićem i njegovom čuvenom: ,,Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje sa kim je.“
Iz ličnog iskustva smatram da veza na daljinu itekako može opstati, ali samo pod određenim uslovima. Reći ćete možda da za ljubav ne bi trebalo da postoje nikakvi uslovi, ipak, u realnosti je sve to malčice drugačije i surovije. Ljubav jeste osnova da bi pravi odnos uopšte postojao, ali iskustva pokazuju da nije dovoljna.
Ima mudrosti u izreci, ,,Daleko od očiju, daleko od srca“, čim je toliko ljudi ponavlja, ali ona se odnosi na onu početničku zaljubljenost kojoj je potrebno konstantno prisustvo osobe da bismo vezu održali. Takva ljubav je takozvana nezrela ljubav, nju u psihologiji partnerskih odnosa nazivamo stanjem zaljubljenosti. Međutim, ukoliko je zaljubljenost prerasla u ljubav, psiholozi smatraju da je veza u kojoj su partneri geografski razdvojeni itekako moguća.
Dakle, ako nekog zrelo volimo, ljubav ne zavisi od njegove fizičke prisutnosti. Nije nam potrebno da svog partnera svakodnevno viđamo da bismo ga voleli, to osećanje je stalno prisutno u nama bez obzira na kojoj strani sveta se nalazimo.
Struktura ličnosti je takođe važna, pa će osobama koje žele sve i odmah veza na daljinu pre predstavljati teret nego uživanje. Da li će veza uspeti zavisi od mnogo faktora, od kojih su najznačajniji odnos između partnera, njihova sposobnost odlaganja zadovoljstva i postavljanje i održavanje dugoročnih ciljeva.
Činjenica da partneri ne učestvuju i ne doživljavaju svakodnevne događaje i trenutke svog partnera itekako otežava održivost odnosa i emocionalnu povezanost. Težina ovakve veze se posebno ogleda u teškim trenucima kada nam je potrebno da partner fizički bude uz nas. Neposrednu blizinu i fizički kontakt u tim situacijama ne može da nadomesti nijedan vid elektronske komunikacije.
Iz tog razloga, važno je da znamo kako da se u tim trenucima frustracije smirimo i vratimo svojim dnevnim aktivnostima. Trebalo bi da se u tim trenucima razdvojenosti, setimo što više trenutaka provedenih sa partnerom koji u nama bude posebne emocije. Ponovno doživljavanje i oživljavanje tih trenutaka kroz svoje misli, omogućavaju da se period razdvojenosti izdrži.
Kada su u pitanju dugoročna rešenja, kako bi se negativni efekti veze na daljinu ublažili ili prevazišli, potrebno je da partneri imaju jasne planove kada će se videti i koliko će fizička razdvojenost trajati.
Česti motivi za uspostavljanje veze na daljinu su strahovi od vezivanja, nisko samopouzdanje i nesvesne težnje da za nečim žudimo. Ukoliko ove stvari predstavljaju motiv odnosa, onda je veza teško održiva.
Međutim, ukoliko ste pronašli saputnika uz koga možete da razvijate svoju individualnost, zajedno uživate u putovanju ka svojim životnim ciljevima i u pitanju je jedan zreo i stabilan odnos, onda ta daljina predstavlja običnu prepreku, koja je tu da taj odnos učini još jačim.
U trenucima strašne usamljenosti, kada vam veza na daljinu postane toliko naporna da vam dođe da od svega odustanete (a takvi trenuci i meni nadolaze veoma često), zavirite u svoje srce, jer srce ne zna za vreme i daljinu, ono samo zna kome pripada i gde treba biti.
