OMG. LOL.
Možda u nekom paralelnom univerzumu živim spor život u brzom gradu. Samo tako mogu da objasnim ovo ovde i sada. Ni sporijeg grada, ni bržeg života.
Ne, nisam ja izmislila sporost u P. Kao što nisam izmislila ovaj „ritam – da – te – pitam“ u poslednje vreme. (Ako smem uopšte da kažem da je vreme poslednje). Beograd i sve druge (velike) gradove u kojima ne živim – obožavam. Zbog anonimnosti. Zbog iluzije o slobodi, nezavisnosti. U P. se putanja od deset minuta prelazi dvadeset pet minuta. „Zdravo. Ćao,ćao! Kako si? Ej, gde si? Šta ima. Eeevo. Kako su tvoji? Dobar dan, kako ste? Gde ti je mama? Ćao, vidimo se. Ej, ‘ajd’ pa javi se da popijemo kafu. Mogla bi nekad i da me pozoveš. Pa dođiiite. Zašto ne dođete kod nas? Nema se vremena. Pa, jeste, obaveze, obaveze. Otkud ti? Kupovina, a? Pa, neko mora da sluša.“
Umrem od upitne kakofonije.
Šta ljudi imaju od ćaskanja?
Iluziju o razgovoru.
Naravno da mi sine objašnjenje svih višegodišnjih fenomena i „hitova“ u svetu. Sve je iluzija. Sve je varka. Sami sebe varamo. Da se zaštitimo od svojih praznina, pobegnemo u površnost. Pa se tako razgovori zamene ćaskanjima, posete u pozive u posete, bliskost u srca na fejsbuku, ručak u fotku na instagramu, vickasta šala u tvit, razgovor za posao u CV u mejlu, druženje u parku ili kafiću u „koja vam je šifra za Wi-fi?“, gledanje filma u fb status, udvaranje u lajk, ozbiljno osvajanje žene u „Najlepša na svetu“ komentar ispod profilne slike. Da se ne bismo prepali od tišine među nama i svih pokidanih veza, vešto smo ispleli društvenu mrežu. I sad glumimo život.
Nije baš lako živeti u doba kad je dokaz o identitetu profil na fejsbuku ili tviteru. Nekad smo s nestrpljenjem očekivali osamnaesti rođendan da dobijemo ličnu kartu, da polažemo vozački ispit i da se „prsimo“ svojim punoletstvom, svojom odraslošću. Sad slika u ličnoj karti vredi manje od profilne.
Strah nas je da pogledamo u oči površnost koju održavamo u odnosima, pa se okrećemo još više sebi, u selfijima. Prijateljimo se s ogledalima, ekranima. Jurimo za svojim odrazima, veličamo ih kao stvarne i hranimo sobom svoje iluzije.
Mnogo smo zauzeti. I nigde ne stižemo. Jer se danas tako živi. Nemaš vremena da odeš do tetke, jer posle posla želiš da odmoriš. Popodnevna dremka je nemoguća i dosadna, ako ne počne čitanjem vesti na telefonu ili blejanjem na fejsu. Mnogo je posla uvek, pa komšinice razmene dve – tri na četu, umesto da popiju zajedno kafu.
I svi se uvek žale. Na svoju zauzetost, na svoju nezaposlenost, na umor, na neispavanost, na neaktivnost, nezdravu ishranu.
Lakše je napisati status o promeni, nego stvarno promeniti nešto u svom životu.
Ako si ispleo društvenu mrežu oko sebe, nemoj da si muva koja se uplela. Ne koprcaj se, ne buni se, već se za sebe izbori. Iz situacije iskoristi sve ono dobro: dostupnost informacija, dostupnost prijatelja koji žive daleko (ne na dva minuta od tebe), dostupnost online kurseva i poslova.
Ali prvo budi sebi dostupan.
Ali prvo budi sebi koristan.
Ponedeljak počni radom. I svaki radni dan takvim učini. Subotom prošetaj do pijace, plati račune i kupi cveće za vazu. Operi zavese. Opeglaj veš. Skuvaj puding ili idi s drugom na sladoled. Roditelje zagrli, poseti, vidi i gledaj – lepše je nego da pozoveš. Nedeljom ujutro duže spavaj, a popodne ručaj sa porodicom za jednim stolom. Pozovi prijatelje na kafu ili pivo. Operi kosu. Slušaj radio umesto liste na jutjubu – dozvoli muzici da te iznenadi.
Isključi televiziju kad čitaš. Skuvaj nešto u tišini. Popij kafu na terasi. Gledaj u nebo. Uspori.
I ne plaši se. Nisi ni prvi ni poslednji koji je zalutao – al’ se sebi vrati. Pa ispočetka.
Kad shvatiš da ne možeš svuda da stigneš i da bi radije da se odmoriš, onda stvarno sedni. Zažmuri. Skoncentriši se. Seti se da uvek i u svemu vredi biti konkretan, kompletan. Udahni duboko i sebi budi ceo.
Ne traži šarene svetove izvan sebe, jer nijedan ne više ne vredi od tvog sopstvenog, čak i ako nije u boji. Izaberi stvarnost. Ako je manje lepa od iluzije, onda je oboji, za sebe je boljom stvori. Opravdaj svoj fejsbuk status.
OMG!!! LOL!
Srbijanka Stanković
Izvor: Blacksheep.rs
