Ja sam čula kako se priča da postoje ljudi dvolični, jer imaju dva lica, i to jedno za koje se nikad ne zna tačno da l’ je pravo, i drugo, za koje se sigurno zna da je lažno, i da je najbolje da se tim ljudima ne veruje mnogo. Nisu to baš stvarno ljudi sa dva lica, nego s jednim, al’ koji vole često da lažu i da budu mutni, pa im te njihove laži dođu kao neke maske, jer valjda kad neko laže, onda mu nisu samo lažne reči, nego mu je lažno i lice, i sve na licu, i pogled, i osmeh… I što se više laže, to je veća dvoličnost. Ja se baš ne razumem u te dvoličnosti, al’ zato znam sigurno da ljudi ne moraju da imaju uvek isti izgled, i da to uopšte nije neka loša stvar.
Svako ima nekoliko izgleda koji su različiti po lepoti. Postoji, na primer, kućni izgled, i u tom izgledu niko ne može da bude mnogo lep, ali se u njemu svi osećaju lepo i prijatno, jer je on uvek dobar i nikad se ne kvari. Ja volim moj kućni izgled jer me je u njemu nije briga, i mogu sa sobom da radim šta god hoću, da se valjam po podu, da se prevrćem na kauču, i nikad me ne interesuje da l’ ću da se izgužvam, zato što u kućnom izgledu možeš slobodno da budeš i izgužvan. On je dobar da služi samo za po kući, a kad se izlazi napolje, onda se treba doterati i napraviti izgled za šetanje ulicom i druženje sa ljudima. Taj izgled za napolje treba da bude lepši i ozbiljniji od kućnog, jer nije kulturno biti izgužvan na ulici i biti obučen u šta god. Taj izgled za napolje je bitan i zato jer se na ulici ostavlja utisak, to se tako kaže. Utisak se ostavlja tako što se doteraš i izađeš iz kuće da te ljudi vide, i onda svi misle kako si fin i kulturno vaspitan, i hoće da se druže sa tobom. To sa utiskom je jako bitno među ljudima, i uvek se svi trude koliko znaju oko toga.
U životu se dešavaju i neke posebne prilike za koje svako hoće da se dotera najlepše što može, i da napravi sebi specijalno lep izgled zbog kojeg će da se okreću za njim na ulici, jer će biti toliko divan za gledanje. To je izgled koji je naročito bitan za žene, a za devojke je baš naročito bitan jer one tako ostavljaju utisak na momke i teraju ih u razmišljanja o venčanjima i brakovima sa devojkama koje im se sviđaju. Zato i devojke i momci mogu da baš dosta dugo provedu u doterivanju i ulepšavanju za te ljubavne izlaske i sastanke, jer čak i kad se naprave da izgledaju mnogo lepo, njima to još nije dovoljno i uvek misle da mogu još malo bolje, pa im tako prođe vreme. Sve je to u vezi tih lepih izgleda i utisaka.
Dunja je izmaštana devojčica, filozof i mislilac, wannabe life coach i ulični skitač. Takoreći bezgrešno začeta kao glavna junakinja bloga „Skitajući sa Dunjom“nastavila da živi svoj izmaštani život jer ima još štošta da podeli sa svetom.
Izvor: Blacksheep.rs
