Svoje detinjstvo sam „opako“ proživela na točkovima svog roze BMX-a. Sećam se da sam u nekom filmu za decu videla kako američke devojčice na svom biciklu imaju trakice koje se vijore na vetru. Tada to nije moglo da se kupi baš u svakoj radnji, tako da sam ja trakice napravila od starih kesa. Seckala sam rese, a onda sam ih lepila za guvernal bicikla. Pola ulice me je posmatralo kao Don Kihota na bajsu, ali ja sam lagano vozila ka svojim vetrenjačama. To su bili dani kada smo se po ceo dan igrali žmurke, lastiš i „kr-kr“ sa dečacima. Vraćali smo se kući „kad krene da pada mrak“. Gledali smo „Branka Kockicu“ i „Muzički tobogan“. Jeli smo „kiki“ bombone i „žvazbuku“. Pisali smo spomenare i leksikone. Nismo ni bili svesni koliko smo srećni što smo deca.
Danas mnoga istraživanja svedoče kako se detinjstvo završava u 12-oj godini. Devojčice su već tada opterećene svojim izgledom. Cilj im je da ostanu lepe i mršave, a za „razvoj“ grudi će se pobrinuti silikonska imperija. U njihovom aktivnom rečniku su uveliko reči: seks, alkohol, skidanje mraka, dekolte, štikletine i sl. Jadni „dečaci“ treba da postanu mačoi sa ćosavom bradom i nerazvijenim mišićima. Njihovo prirodno okruženje već u tim godinama treba da bude splavarska atmosfera i ako samo mogu da mašu tatinim ključevima, jer do dozvole treba još mnogo godina. Dvorišta zgrada su pusta. Ponekad u njih zaluta neki senilni penzioner. Svi klinci su pored svojih računara, telefona i tableta.
Devojčice se više ne čekaju satima ispod prozora. Dozivanje i bacanje kamenčića o prozor je takav passe. Oni se samo eduju i četuju. Ako ne izbaciš nove fotke iz WC-a u brusu i gaćicama, kao da ih nisi ni kupila! Komunikacija nije komunikacija ukoliko se ne obavlja preko neta. Šoping centar više ne služi za kupovinu, već za ispijanje kafa sa drugaricama. Komplet našminkane klinke već u popodnevnim časovima pokazuju oskudnu garderobu na nerazvijenoj silueti. Pitam se, ko je tu kriv? Roditelji, okruženje ili estradne zvezde koje propagiraju neke druge vrednosti? Šta je danas moderno – uniformisani grad, ultra kratke suknje i šortsevi?
Možda sam i ja omatorila. Možda sam luda jer ne želim da vodim bitku sa klinkama. Možda nisam „u trendu“ jer razlikujem granicu između ukusa i neukusa. Jedno je sigurno… svaki put kad odem kod bake na selo i u šupi ugledam svoj prašnjavi roze BMX, setim se da je divno bilo voziti sporo kroz detinjstvo.
Autorka: Tijana Banović
KAKO OVCA KAŽE: predstavljamo vam tekstove mladih autora sa portalaBlacksheep.rs
