Koliko slobodnog vremena… Čak toliko da mogu smisliti novu titulu za sebe. Samo za sebe. Neću je ni kupiti, niti skrivati istinu o njoj, jer pravu već imam, kod roditelja u ormanu. Ne skuplja prašinu, mama redovno briše. Ova druga, o kojoj pišem, postoji samo sledećim redovima. Samoproglašeni master gubljenja vremena.
Mi, nezaposleni, imamo previše vremena za razmišljanje. Još više za depresiju. Njoj odolevam, najviše zbog bezbroj obaveza koje namećem sebi. Usisaj, obriši prašinu, operi veš, spremi ručak. Ili vežbaj Excel, Photoshop, Illustrator, Lightroom, čitaj o Internet marketingu, optimizaciji sajtova, operativnim sistemima. Sad se opusti i prelistaj blogove. Uči španski, ne zaboravi engleski. Piši o svemu. Objavi tekst. Nađi jeftine low cost letove za mesta na koja nećeš otići. Napravi kokice za utakmicu. Ne zaboravi na lepotu – kosa, nokti, depilacija. A društvo? Sad konačno imaš vremena i za njih.
Tražim posao, zaista, ali kako se ništa ne dešava na tom planu, Infostud i kompanija padaju na top listi obaveza. Nikad nisam znala da odredim prioritete. Tačka. Problem je u meni. Problem je što nisam u petom razredu znala šta ću biti kad porastem. Dok je drugarica iz klupe, u pismenom na šest strana, detaljno objasnila kakav će lekar biti, ja nisam mogla smisliti temu. Ni sad ne znam o čemu sam pisala. Upisala sam gimnaziju kako ne bih morala usko da definišem svoje buduće zanimanje. Novinar ili arhitekta? Ništa. Jedan dan me je delio od građevinskog inženjera, pa sam ipak završila na sajmu sa još 3000 budućih ekonomista. Zašto? Ne znam. Najopštiji fakultet, imao je smer turizam, mnogo prijatelja je upisalo. A gde je ljubav? Nikad je nije ni bilo… Posle svega, na diplomi dodat i master, a ja je smatram protraćenim vremenom.
Nijedan posao nije zahtevao to zvanje. Niko nije gledao diplomu. Čemu svi dani provedeni u čitaonici, izlizane korice knjiga, “preskakanje” letovanja? Da li je trebalo da upišem ono što volim i učim nakon posla? Možda, ali bio je potreban novac. Počinju da lupaju fioke, znate one u mojoj glavi, opet lete papirići koje sam taman složila. Konfuzija. I pitanje šta dalje?
Nije ovo zemlja u kojoj posao pronalazi tebe, zato ja opet moram biti ono što nisam kako bih preživela. Diplomirani ekonomista. Master. A moja titula – master gubljenja vremena, zaljubljen u svoje hobije, mora čamiti u drugom planu. Mora! Da ne izlazi iz ćoška dok mi neko ne ponudi ugovor o radu. Posle, može i doktor da postane…
Maja Jauković
Izvor: Blacksheep.rs
