Zrno po zrno pirinča. Dagnje, lignje, račići. Šafran. Slatki gutljaj sangrije. Obožavam paelju. Naročito kad večeram na obroncima Monžuika gledajući na luku, pristigle jahte, galebove koji tragaju za komadićima hleba, prodavce antikviteta, mlada lica na drvenom keju ispred Mare Magnuma. Riža me podseća na sve te ljude od Kolumba do Katalunje, morski plodovi na Gaudijeve magične kućice Milju i Batljo, a miris začina na energiju kojom odiše ovaj grad. Ukus vina sa voćem je ukus utiska koji Kraljica Mediterana ostavlja u ljudima. Njen tron niko ne može poljuljati, njenu slavu dostići, njenu lepotu nadmašiti. Njeno ime je Barselona.
Roj Liktenstajn joj je podario lice šminkajući je za Olimpijadu. Belo sa crvenim pegama. Gaudi joj je dizajnirao odelo. Krivo, izlepljeno polomljenim pločicama. Trenkadis. Katalonci su joj ulili samopouzdanje, podarili joj šmek, načinili je zavodljivom. Dijagonala i Paralela su kao pruge na njenoj haljini, a Rambla kaiš oko njenog uskog struka. U rukama drži korpu punu voća sa pijace Sent Jozef. Počinje da pleše flamenko. Namiguje slučajnim prolaznicima. Očarani sednu i čekaju da završi ples. Tada stane na kratko da odmori i ispriča im koju reč o sebi. Roditelji, Lajetanci, tepali su joj Bakreno. Rimljani su je usvojili, sazidali kućicu za nju i promenili joj ime. Udala se za Aragon i postala kraljevska snaha. Živi na dvoru, na obali mora i svi joj zavide. Ali ona nije srećna. Želi da bude slobodna i samostalna. Njeni sagovornici slušaju, ali priča je manje bitna. Oni su previše očarani lepotom da bi se bavili problemima koji je more.
Kada popije malo vina, uhvati nekoga za ruku i šetaju po Barseloneti. Preskaču prosjake u pesku. Smeju se mladima u mračnim ćoškovima. Sutradan ga nazove da idu u Ciutadela park kako bi se vozili čamčićem po jezeru. Prvi poljubac ispod Trijumfalnog luka. Uveče prate performans Magičnih fontana. Kupi mu karte za utakmicu. Mesi postiže gol na Kamp Nou. Svi muškarci „padaju“ na fudbal. Prema običajima upoznaje ga sa svojom Svetom Porodicom i odlaze na nedeljni ručak u Grasiu. Zaprosi je na Tibidabu. Zvona katedrale ozvaniče njihovu vezu. I?
On shvati da vodi dvostruki život. Ona shvati da joj se to dešava po ko zna koji put. Čuo je sve o Njenoj Majci, voleo je do Tri Metra Iznad Neba, ali očigledno nije dovoljna samo Ljubav u Barseloni. Miris njenog Parfema će dugo ostati njegovom sećanju. Zvuk gitare, kastanjeta, njenih koraka dok igra flamenko. Odlazi i baca novćić preko glave kako bi joj se vratio… Nekada. A ne zna da će ostariti i da kada se bude vratio ona će zavoditi nekog mlađeg. Nju godine čine samo lepšom. Ona ne broji rođendane, ona ih slavi. Svaki put sve sjajnija. Zanosnija. Okupana suncem. Poljubljena morem.
Završavam svoju večeru. Sangrije jedva da ima u čaši. Voće sam davno pojela. Suton je zamutio savršene konture Sagrade. Polako se pale ulična svetla. Ponovo sija. Kao Pepeljuga na balu. Kome li će ostaviti svoju cipelicu kad sat otkuca ponoć?! Kome podariti poljubac?! Kome slomiti srce?! Ne vredi je kuditi, to je njen život. Život Kraljice Mediterana. Najveće zavodnice Starog kontinenta.
Maja Jauković
