Ove rupice na obrazima nastaju zbog manjka mišićnih vlakana, odnosno nedovoljno razvijenog mišića, a vremenom mogu da se popune i nestanu. Na primer, deca često imaju rupice na obrazima, ali kada odrastu, one jednostavno nestanu. Kao i rupice na bradi, i one su nasledne.
(Smejte se. Isijavajte.)
Oni što im fali neko, nek pojure za blizinom, oni što stvaraju, o, nek samo tako nastave, oni što se maze, nek’ kobajagi nisu čuli za mesto za to, a oni što vole neka rade to jače, nek’ pulsira sve. Oni što šapuću,pa, neka šapuću, samo nek’ ne probude sanjare. Ali oni što se smeju?! E, oni neka ovu divnu radnju obavljaju što glasnije, da trgnu mrgude i rasteraju oblake.
Smeju se ozbiljni, smeškaju se bebice, osmehuju se zadovoljni, blistaju osmesi crnaca. Ali jeste li se zapitali kako pojedinci imaju neke simpatične tačkice na obrazima svaki put kad im se usne razvuku u osmeh ili prilikom izvesne mimike? Rupice, jamice ili pak “dimples”, šta vam je zvučnije. Da li se to genetika poigrala? Je li to poljubac anđela? Zaštita od “zlih očiju”? Nešto sigurno jeste.
Fiziologija rupice na obrazima ipak tumači kao defekt mišića lica. Naime, nekoliko mišića opružača širi se od uglova usana. Lateralno od komisura usana, vlakna devet mišića lica se isprepliću ili spajaju u obliku promenljivih i raznolikih formacija koja se nazivaju modiolusi, odgovorni za pojavu jamica. Suština je u individualnim karakterističnim strukturama mišića zigomatikusa. On polazi od jagodične kosti i zove se “glavni mišić od smeha”. Jedan deo istog nalazi se iznad ugla gornje usne, a drugi ispod donje, ukoso.Njihovom kontrakcijom i preklapanjem, načini se rupica. Sa godinama ovaj efekat može nestati zbog razređivanja sloja masti ili napetosti mišića.
Evo kako nastaju rupice na obrazima
Ovi interesantni ugibi doprinose slatkoći lica, a osobi koja ih poseduje dodeljuje se “bejbi fejs titula” bilo da je ženskog ili muškog pola. Iz priča naših baka možemo čuti kako su rupice u stvari poljupčići od strane anđela neobjašnjivo utisnuti u lice novorođenčeta. Narodski rečeno, ti ljudi imaju zaštitu od “zlih očiju”. U nekim studijama kulture, posebno azijskih i indo-etničkih podgrupa, postoji tendencija da se vole ljudi sa rupicama na obrazima jer deluju privlačnije i iskrenije.
Danas postoji i plastična hirurgija da veštački stvori rupice. Jedna studentkinja prava u Americi je svoje rupice “platila” tri hiljade funti, i to samo da bi ličile na jamice Šeril Kol.
Možda je bolje da pustite da priroda ipak sama sklopi kockice. Možda u toj spontanosti zauzmu najbolje mesto. Ako imate na umu da je smešak najkraće rastojanje među ljudima, da produžava život i da je jednak isijavanju, onda sigurno znate šta vam je činiti.
Ja imam rupice na obrazima! ! 😀
Ja kad vidim to kod nekog život mi se smuči