“Ne započinji projekat osim ako nije od krucijalne važnosti i gotovo nemoguć za izvršenje”. Edwin H. Land
Ovaj citat je savršen način za početak ove priče koja i dalje traje… ali ja bih voleo da podelim neka od svojih dostignuća sa vama. Kao što naslov kaže, ovo je priča o tome kako sam postao sam svoj gazda, ali takodje kako sam usput postao i lider jednog velikog tima koga krase profesionalizam i naporan rad, ali što je najvažnije od svega tima koji veruje u mene! U moje snove, moje ciljeve! Velikog tima koji raste i napreduje svakoga dana! Hvala vam!
Priča počinje u završnom razredu moje osnovne škole, kada sam prvi put video, verovali ili ne, jednostavni Google SketchUp. Jednog dana vratio sam se iz škole i počeo da crtam teniski teren u ovom programu praktično od nule koristeći samo ideje u mojoj glavi, i pogodite šta? –Uspeo sam, i ako mi je trebalo čitav dan da ga završim. Mogao sam da igram igrice ili gledam filmove, kao sva druga deca ali nisam. Za mene je bilo mnogo zanimljivije da učim nesto novo, nešto interesantno… i tako je sve počelo.
Posle tog leta, odlučio sam da se upišem u srednju školu za mašinsko inženjerstvo ali ne zato sto sam želeo da pravim neverovatne 3D modele, saradjujem sa proizvodjačima, rasklapam i sklapam svakakve naprave i uredjaje u mom domaćinstvu kako bih video sta se nalazi unutra i da ih onda prebacim u 3D! Ne, ja sam upisao tu školu zato što sam čuo da tamo može da se nauči JAVA i programiranje tako da jednog dana mogu da kreiram i proizvodim svoje sopstvene igrice (što sam i postigao, ali na to ćemo se kasnije osvrnuti).
U jednom trenutku putevi su mi se ukrstili sa JAVA-om, i moram da kažem da to bas nije ispalo onako kako sam se nadao i zamišljao da će biti. Čoveče, bilo je dosadno. Previše kodiranja, previše brojeva, apsolutno odsustvo kreativnosti… Kada sam bio druga godina srednje skole imao sam to zadovoljstvo da upoznam SolidWorks, neverovatan program koji mi je promenio čitav život. Nisam mogao da verujem šta se dešava, ne samo da je program davao oduška mojoj kreativnosti i produktivnosti nego sam takodje imao izvrsnog profesora, koji je danas jedan od glavnih ljudi u mom timu. Počeli smo sa malim modelima, crtali smo 3D modele od 2D modela. U to vreme sam takodje naučio važnu životnu lekciju, vidite, mi (učenici) smo se takmičili medjusobno, da bi videlo ko može najbrže da napravi model. Tada sam shvatio da brzina nije najvažnija ako model nije dobro uradjen. Sa samo 15 godina ja sam shvatio da je kvalitet bolji od kvantiteta!
Uvek ću se sećati mudrih reči mog profesora koji mi je govorio “ Ako možes da zamislis model u svojoj glavi u 3D jednom kad si ga video u 2D; onda imaš dar”. Ja verujem da je to tačno. Dan za danom, modeli su postajali kompleksniji dok jednog dana, tokom treće godine srednje škole nisam od mog profesora dobio predlog da učestvujem na takmičenju koji sam naravno prihvatio. Svakog dana, do takmičenja, vežbao sam, u školi i kod kuće. Fokusirao sam se na to da dam sve od sebe. U to vreme sam napravio i svoj prvi komplikovan model. V12 motor sa kompletnom simulacijom i svim detaljima sam napravio od nule, samo se vodeći idejom u mojoj glavi.
Takmičenje je prošlo i nisam bio najbolji. Iskreno, moj učinak je bio vrlo loš. Zašto? Nisam znao tada, ali sada znam. Nije bilo mesta za izgovore i čvrsto sam odlučio da nikada ne odustajem!
“Budi bolji i poboljšaj se za narednu godinu”- Ponavljao sam sam sebi. Sav moj naporan rad i vežba isplatili su se sledeće godine, u mojoj završnoj godini. To je bila godina kada ne samo da sam osvojio prvo mesto na tom istom takmičenju od prošle godne, nego sam bio najbolji i na državnom takmičenju. To dostignuće me je motivisalo da se još vise usavršavam. I dalje me motiviše i čini posvećenim onome što radim.
Tog leta, posle mature u srednjoj školi, čuo sam za Elance – to je bila jedna od važnijih prekretnica u mom životu. Elance je veb sajt preko koga ljudi zaradjuju novac tako što završavaju projekte koje dobijaju na bazi svoje expertize. Kako sam se ja specijalizovao u 3D i SolidWorks, odlučio sam da pokušam sa ovim sajtom. I tako jednog junskog dana napravio sam profil na Elance i moj prvi posao tamo je usledio posle 3 meseca. Napravio sam portfolio, moj prvi veb sajt portfolio se zvao “PowerEngineering”. U avgustu te godine zaradio sam dovoljno novca da iznajmim sebi stan i čak da kupim sebi auto. Wow, svi su bili iznenadjeni! Ulazio sam u nešto i rizikovao previše – napustio sam roditelje i počeo samostalan život u novom stanu, odrastao sam a imao sam tek 18 godina. Niko nije mogao da mi garantuje da ću imati dovoljno novca za sledeći mesec da platim kiriju ili da kupim hranu. Ali zato što sam sklon riziku i imam veru u sebe sledećeg meseca u Oktobru postavio sam donedavno rekord po zaradi. Od tog trenutka pa nadalje klijenti su samo dolazili. Prepoznali su moj kvalitet ali im je povremeno bilo teško da poveruju da sam tako mlad. 3 godine sam radio na Elance i oDesk. Učio sam toliko toga tada, bio sam zadovoljan i ponosan što sam mogao da radim stvari u kojima sam istinski uživao i koje su me motivisale da nastavim da guram uvek dalje, koje su mi učinile da se osećam živim.
Posle nekog vremena želeo sam sve da podignem na viši nivo, da započnem svoj sopstveni biznis “X-PRO”! To je bila odluka koja će promeniti ne samo moj život već i živote svih ljudi koji su verovali u mene.
Da budem apsolutno iskren, bilo je vrlo teško na početku. Nisam znao ništa, provodio sam dane i noći u beskrajnoj potrazi – kako da nadjem dobre klijente, kako da ih sačuvam, kako da ih učinim zadovoljnim itd. Toliko mnogo tih kako ali posle nekog vremena sam konačno našao rešenja za sve njih. Polako, ljudi su počeli da rade za “klinca” koji je znao da napravi pare i nadje poslove… Posao me je često vodio u SAD, da bih posetio svoje klijente. Putovati širom sveta samo zbog posla, ima li ičeg boljeg od toga? Putovati, upoznavati nove ljude i mesta dok ste sve vreme plaćeni za to i još kao bonus radite posao koji volite. Ne čoveče, to je najbolji posao na svetu!
Ja sam trenutno u SAD i moji klijenti su razlog tome. Ne biste mogli da poverujete ali ja uvek nalazim nove klijente da bih održavao svoj biznis uspešnim. Oni me dalje preporučuju i uvek me zovu da dodjem i da im pomognem, nevezano da li je u pitanju pokretanje njihovog start-up-a ili pojednostavljivanje njihovog poslovanja.
I tako, sa puno ponosa, mogu da kazem da do sada, imamo više od 287 klijenata! 388 završenih projekata! i 12 zaposlenih! A priča o “X-PRO” tek počinje. Budućnost je pred nama i mi smo odlučni da nastavimo da rastemo, stvaramo i da se nikada ne osvrćemo ili predajemo. Budućnost je naša da bismo je osvojili!
Autor : Aleksandar Tomić
Glupost!
Ovo je na žalost jedna potpuno drugačija priča.
Radi se o jednom notornom prevarantu, koji je svoju karijeru u americi napravio varajući naivne inženjere iz srbije. Obrazac je uvek isti: silne neistinite i prenaduvane priče o uspešnosti, obećanja o saradnji, a u stvari , očekuje da za njega ljudi rade dzabe, kako bi on preprodao projekte sa što većim profitom.
Svi projekti koje on predstavlja kao svoje su radili prevareni inženjeri. Kompetencije ovog prevaranta su zanemarljivo male, osim slatkorečivosti i sumanutog egoizma.
Lično sam prevaren za više meseci rada, a onda sam došao u kontakt sa svim inženjerima koji su radili sa njim i priča je uvek ista. Kad se novac nagomila , isključi sve kontakte, i naivno misli da ga štiti to što živi u americi.
ne nasedajte na šarene kulise i priče ovog prevaranta.
Na žalost, Tomica ova priča ne dotiče, on je notorni prevarant,i nije ga briga što njegovi roditelji idu spuštene glave, da ne bi nekoga pogledali u oči.
bedno