Jezičke fenomene uglavnom upoznajemo na časovima srpskog jezika od osnovne škole pa nadalje, isključivo kroz teorijsko lingvističku literaturu. Da li ste se ikada zapitala na koji način možemo istraživati kognitivnu obradu različitih jezičkih fenomena? Da li postoje moždane zone zadužene za različite aspekte jezika?
Istraživačka oblast koja se bavi kognitivnom obradom jezika zove se psiholingvistika. Ona je nastala spajanjem znanja i teorija iz psihologije i lingvistike, a neretko podrazumeva upotrebu
znanja i iz matematike. Jedan od najčešće korišćenih metoda prilikom istraživanja jezika je bihejvioralni eksperiment. Postoje različiti eksperimentalni zadaci koje koristimo da bismo istražili morfologiju, sintaksu, semantiki ili fonologiju jezika. Prilikom sprovođenja bihejvioralnih eksperimenaa najčešće se mere vremena reagovanja na prikazane reči, ali i tačnost prilikom davanja odgovora. Koji eksperimentalni zadatak ćete koristiti zavisi od oblasti iz domena psiholingvistike koju želite istražiti. Ukoliko se opredelite za istraživanje obrade pojedinačnih reči i nekih njenih morfoloških odlika (npr: jednina/množina) onda se najčešće koristi zadatak leksičke odluke, koji može biti vizuelni ili auditivni. Ako vas interesuje kognitivna obrada fraza ili rečenica najpogodnije je koristiti zadatak čitanja slobodnim tempom (self-paced reading task). Jedna od najnaprednijih bihejvoralnih metoda koja se koristi za istraživanje jezika je snimanje očnih pokreta (eye-tracking study), koja nam pomaže da prikupimo pregršt zanimljivih mera pomoću kojih se izvode zaključci o kognitivnoj obradi jezika, kako na leksičkom nivou, tako i na nivou fraza i rečenica.
Za ispitivanje neuralnih osnova jezika potrebno je koristiti drugačije istraživačke tehnike. Najčešće se koriste elektrofiziološke tehnike (EEG (elektroencefalografija); MEG (magentoencefalografija) i slično). Druga podvrsta ovih tehnika su tehnike neuroodslikavanja (fMRI (funkcionalna magnetna rezonanca) i PET (pozitronsko emisiona tomografija). Primenom EEG-a možemo dobiti uvid u električnu aktivnost mozga, dok nam MEG omogućava da dobijemo snimak magnetnih polja koja su nastala usled aktivnosti mozga. Tehnike neuroodslikvanja se nešto ređe korišćene u istraživanjima, kako zbog izuzetno skupe opreme (fMRI) tako i zbog toga što zahtevaju stimulisanje, odnosno nadraživanje određenih delova mozga (PET).
Da li se ovakva istraživanja sprovode i na srpskom jeziku?
Postoji veliki broj zanimljivih istraživanja koja su sprovedena na srpskom jeziku, a koja su pokušala da odgovore na dileme vezane za kogntiivnu obradu srpskog jezika. Istraživanja su uglavnom sprovedena s ciljem ispitivanja kogntivine obrade flektivne i derivacione morfologije, semantike, sintakse i fonologije. Najčešće korišćene tehnike su bihejvioralni eksperimenti, dok su studije koje nastoje ispitati neuralne osnove jezika nešto ređe u srpskom jeziku. Pokušajte da pronađete na internetu neka od tih istraživanja, i dok budete čitali o tome razmislite koje metode su ti istraživači koristili u svom istraživanju.
