Svi smo se u životu našli u situaciji kada nam sagovornik priča nešto, a mi vidimo da on/ona karikira, prenaglašava svoj život toliko da nam se naš čini dosadnim ili nas laže gledajući nas direktno u oči.
Zašto ljudi lažu?
Da se razumemo, svi mi nekad lažemo. Nekad slažemo nešto, a da toga nismo ni svesni. U brzini razgovora često ne slušamo sebe pa kažemo nešto što nije istina ili datu situaciju iskarikiramo.
To nas ne čini manje vrednim, svi smo ljudi i svima nam se dešava da svoje unutrašnje doživljaje prenaglašavamo kada ih u javnosti verbalizujemo. Posebno ako pričamo sa nekim ko nam je važan i želimo da budemo zanimljivi.
Ukoliko primetimo da naš sagovornik uporno prenaglašava svoju stvarnost, toliko da nam se naša čini dosadna, znajte da on to često radi iz svoje nesvesne želje. Nesvesne želje da se dopadne i bude zanimljiv. Verovatno su u pitanju iracionalna uverenja koje ta osoba ima.
Primeri iracionalnih uverenja: “Ja vredim, ako je moj život uzbudljiv”, “Ja vredim, ako sam prošle nedelje kupila/o pet markiranih majica” ili “Ja vredim i toj osobi ću se dopasti ako joj kažem da imam 3 – 4 udvarača“.
Kada “uhvatimo” sagovornika u takvim lažima pokušajmo da ga razumemo, da razumemo da možda ni on ne zna da je u datom trenutku nešto prenaglašeno rekao, da nije zlonameran .
Ukoliko shvatite da ste vi osoba koja ima iracionalna uverenja, jednostavno ispišite na papir šta je sve ono što vas čini vrednom osobom, a onda pročitajte listu. Da li vam to što ste napisali deluje realno? Da li se dobro osećate povodom toga ?
Ova tehnika vam može biti korisna da uočite pogrešna uverenja koja imate, kako biste krenuli da radite na njima, bilo sami ili uz pomoć psihologa.
Nije čudno što ljudi u današnje vreme lažu za sitnice i karikiraju svoje živote. Pod uticajem medija ljudi poprimaju date vrednosti u svoj sistem verovanja, na osnovu njih grade iracionalna uverenja koja ih kasnije ometaju u svakodnevnom životu i odnosima.
Kao što verovatno znate postoji aparat koji može da otkrije da li osoba laže ili govori istinu, takozvani poligraf. Isti se najviše koristi u toku istrage raznih krivičnih dela, a da li neko laže se otkriva u promeni pulsa, povećanom krvnom pritisku, ubrzanijem disanju i povećanom lučenju znojnih žlezda.
Aparatura je pomogla u istraživanju profesora sa medicinskog fakulteta u Pensilvaniji. U istraživanju je učestvovalo 18 osoba. Rečeno im je da moraju da slažu da su videli drugi predmet od predmeta koji im je bio prikazan. U trenucima kada su ispitanici lagali, pojačavala se njihova aktivnost u nekim delovima mozga.
Prema ovom istraživanju došlo se do zaključka da laž zaista pokreće aktivnost određenih delova mozga i aktivnost hormona, ubrzava puls, disanje i povećava pritisak. Upravo na osnovu ovog istraživanja mi danas možemo da „oktrijemo“ kada sagovornik laže gledajući njegove neverbalne reakcije.
Najčešći znaci da neko laže
Najčešći neverbalni i nesvesni pokazatelji laži su: Brzi pokreti tela (najčešće ekstremiteta), ubrzano disanje, crvenilo lica, zamuckivanje, brz govor i izbegavanje očnog kontakta.
Laži su često naš način da održimo svoje samopoštovanje u mnogim neprijatnim situacijama koje čine život. Korisno je da uočimo u kojim momentima se najviše koristitimo lažima, kako nas određena laž štiti, od čega nas štiti i da li kvari neki naš odnos.
Vi možete da odlučite da budete iskreniji. To što ćete vi postati iskreni ne znači da će vaši sagovornici postati kao vi, da neće lagati, to samo znači da ste rešili da budete iskreniji prema sebi i drugima i da ste krenuli putem ličnog rasta i razvoja.
Izvor fotografija: www.pinterest.com
