Realno #5
Društvene mreže nas prisiljavaju da učimo osnove psihologije i psihijatrije preko svoje volje. Osuđeni ste na sve te ljude koje poznajete, a bilo bi nepristojno da ih nemate za „prijatelja“. Sa tom istom nepristojnošću, osuđeni ste da vam bude neprijatno u okeanu gluposti plasiranih u vidu izjava, statusa, fotografija, klipova i slično. Kod svojih „prijatelja“ ovaj fenomen zovem zakasneli pubertet. Oni imaju slobodu da moje ispade zovu kako im drago. Nego…
Posmatrate ljude sa kojima ste igrali žmurke, sa kojima ste išli u osnovnu i srednju školu, fakultet, kurseve, kafe, izlaske. Šta se to desilo? Osećaj neuspeha. Kada su se ponašali odraslo, onda davno kad su bili deca mislili su da je svet pokoren. Izlazak na elitna mesta, frizerski salon svake nedelje, skupa kola, skupa pića, moda za ovce, ali važna je etiketa. Stanje uma je i tada bilo nula. Tada je odluke donosilo društvo ili trenutni momak ili devojka. „Ako on sluša tehno, slušam i ja. Ako sledeći sluša pank, slušam i ja pank mi je u srcu. Ako sledeći sluša narodnu muziku, slušaću i ja, ipak sam ja narodska duša.“
To je ta sorta ljudi. Sada, prošle godine. Od obrazovanja su digli ruke, od daljih traganja takođe. Tu smo, gde smo, neka smo, tako treba. Sada, shvataju da su prazni. Fali im „ludilo“ a stalno su ih zvali „ludima“. U čemu se ogledala ta ludost? Iscepanim farmerkama, bežanju sa časova, krađi po radnjama? Nema tu ništa ludo, samo tužno. Kako sad vratiti sve te godine bez stega? Znam!! Biće kul. Mnogo drugačiji, jer takvi zaista jesmo. Časna reč. Ofarbaćemo se u zeleno. Pićemo pivo do pet izjutra pa direkt na posao. Vrlo smo opasni. Prozvaćemo se umetnicima jer imamo Instagram. Da, tako je već mnogo bolje. Prozirni život dobija šarene zidove, i laž uspeva. Kako još da skrenemo pažnju na sebe? Od sutra ne mogu da pijem kafu i doručkujem bez cigare čiji sam protivnik baš do sutra. Da li vi shvatate da ostajem bez ideja kako da privučem vašu pažnju, ljudi treba mi pomoć, osećam se vrlo nesrećno!! E, tu je. Dođe doba života kad ljudi ne razlikuju bizarno od zabavnog, odraslo od dečijeg, smešno od hrabrog i dopuste sebi svašta pod iluzijom da ne žele da budu kao svi …
Stvar je stanja u glavi, a ne propuštenih prilika. Ostatak života iskoristiti i ispraviti greške,a ne živeti u godinama koje su prošle. Niko vas ne sprečava da uradite nešto novo, ludo i zabavno dokle god radite to zbog sebe, a ne zbog održavanja slike kojoj je mesto u ramu niti zbog tuđeg odobravanja. Niste na carini, pečat tuđih kompleksa neće ispuniti osećaj praznine. Pubertet je prošao, iskoristimo novo doba pred nama – svaki dan!
Autorka:
Tamara Maksimović
