Uživam u pronalaženju ljudi i lokacija za fotografisanje. To je moja najveća ljubav i strast! Svakog dana učim nešto novo iz ovoga.
Majstor svog zanata: Jovanine fotografije možete pogledati na njenom zvaničnom veb sajtu jovanarikalo.com i na Fejsbuk stranici „Jovana Rikalo Photography“
Mlada Zrenjaninka Jovana Rikalo (26) bavi se profesionalnim fotografisanjem tek nekoliko godina, a ljubav koju oseća prema ovom poslu raste iz dana u dan. Koliko zaista voli svoj posao, vidi se u njenim fantastičnim fotografijama prirode i ljudi koje fotografiše. Preko 40 hiljada ljudi na Facebooku podržava njen rad, a i profesionalci iz njene struke nisu ostali ravnodušni prema njenim fotografijama. One su često objavljivane na koricama raznih romana i bilborda širom sveta, a da bi bile tu gde jesu, potrebno je mnogo rada i truda. U međuvremenu studira prava, a do diplome je deli još samo dva ispita. Ona sa uzbuđenjem iščekuje izložbu svojih fotografija u jednoj londonskoj galeriji, a u pauzi između brojnih obaveza, Jovana je sa zadovoljstvom govorila za Portal Mladi.
Kada i kako si počela da se baviš fotografijom?
– Fotografijom sam se počela baviti kao hobijem 2010. godine. Tada sam imala običan Nikon Coolpix aparat i uglavnom sam fotografisala prirodu, prijatelje, porodicu… Ozbiljnije sam se počela baviti 2012. godine kada sam kupila malo bolji aparat, Canon 600D. Pozvala sam par drugarica, čisto da isprobam kakve fotografije aparat pravi i posle par snimaka svidelo mi se to kako se ljudi mogu promeniti u sekundi, njihove emocije, kako se nešto može zabeležiti i napraviti priča koja će nešto predstavljati. Tada sam uvidela koliko zaista volim i uživam u fotografiji.
Šta najviše voliš da fotografišeš?
-Najviše volim da fotografišem ljude, što se da i primetiti. Sebe nazivam fine art fotografom, fotografom koji stvara priču kroz fotografiju. Veoma sam izbirljiva kada prolanazim modele jer za svaku priču tražim odgovarajućeg modela, koji će moći da se uklopi i predstavi karakter koji želim da stvorim.
Spomenula si da si samouki fotograf. Koliko ti je vremena trebalo da naučiš?
– Trebalo mi je dosta vremena, svakim danom sve više učim i mislim da se uvek nešto novo može naučiti. Pošto se bavim fine art fotografijom, često spajam više fotografija u jednu kako bi stvorila odgovarajuću scenu. Provodim dosta vremena obrađujući fotografije i uvek se trudim da svaku fotografiju obradim bolje od prethodne i stvorim nesto drugačije.
Koje fotografisanje ti je ostalo u sećanju kao najlepše ili najbolje?
-Svako fotografisanje ostavlja drugačije i lepo sećanje. Uživam da pronalazim nove i zanimljive lokacije i u poslednje vreme veoma često putujem. Izdvojila bih predivnu lokaciju – Kamena Gora, gde se nalazi najstarije drvo. Tamo su stvorene „Lost in time“ fotografije u aprilu 2014. godine.
Razbij predrasude o profesionalnim fotografima. Neretko se čuje da to uopšte nije teško i da je dovoljno samo da imaš profesionalni fotoaparat. Šta ti kažeš na to?
-Kažem da ako neko tako misli, mogu mu slobodno pozajmiti aparat, pa neka pokuša. (smeh) To sam često čula i ljudima se ne može objasniti da imati aparat ne znači stvarati savršene fotografije. Za to treba mnogo više – treba imati ideju, naći odgovarajućeg modela, pronaći lokaciju, uhvatiti pravo svetlo i sve to kasnije spojiti i obraditi u photoshopu.
Postoji li neka poznata ličnost koju bi volela da fotografišeš?
-Emily Didonato. Ona mi je prelepa i to je tip modela koji bih volela da fotografišem.
Imaš li uzore u ovom poslu?
– Naravno. Ima mnogo talentovanih fotografa. Izdvojila bih Rosie Hardy, Olega Opriscoa, Brooke Shaden, Zhang Jingnu, Emily Soto, Katerinu Plotnikovu, Elenu Shumilovu…
Šta je sve potrebno da bi fotografije ispale onakve kakve su na tvom sajtu?
– Prvo treba osmisliti temu. To je najteži deo. Smisliti nešto što nije viđeno, predstaviti na drugačiji način. Inspiracija su mi dogadjaji iz prošlosti, teški trenuci, snovi, izmisljeni događaji.
Zatim pronalaženje modela koji ce moći da isprati celu priču. Sledeći korak je pronalaženje lokacije koja takođe mora da se uklopi u celu priču i na kraju šminka, odeća, frizura…
Kako je došlo do toga da se tvoje fotografije pojavljuju na koricama romana inostranih pisaca?
– Najviše se oduševim kada vidim svoje fotografije na koricama knjiga. Fotografije prodajem na par sajtova gde se pojavljuju kao kupci i autori knjiga. Često ih pronalazim i na koricama raznih časopisa, sajtova , bilborda… Italijanski sajt Vogue.it ima posebnu sekciju za fotografe – photography. Mogu se stavljati dve fotografije dnevno i editori biraju najbolje. Veoma su izbirljivi po tom pitanju i imaju poseban stil koji zahtevaju. Osećam privilegiju kada vidim svoje fotografije na sajtu.
Šta za tebe predstavlja fotografisanje?
– Najveću ljubav i strast. Dok fotografišem zaboravim da svet postoji. tada gledam svet na drugačiji način, kroz tražilo. To je za mene drugi svet, svet u kome maštam i sanjam.
Da li si do sada imala neke izložbe?
-Imala sam izložbu u Zrenjaninu, “Nekad i sad”. U septembru treba da izlažem svoje radove u galeriji u Londonu.
Kako si uklopila studije prava sa svojim hobijem?
-Ostala su mi još dva ispita do kraja. Teško je uklopiti dve stvari, ali ako se nešto zaista voli, nije teško. Fotografiju više ne gledam kao hobi već kao posao i time želim da se bavim u budućnosti, to je ono što me ispunjava.
Koja je tvoja poruka za mlade?
– Radite ono što volite, budite originalni i ne odustajte ako jednom niste uspeli. Za sve treba vremena, samo imajte jasno postavljene ciljeve kojih se držite i idite samo napred ka njima. Ma koliko bilo teško, na kraju ćete biti ispunjeni i srećni.
