Jedan od uspešnih Vranjanaca – Nemanja Dejanović (Intervju)

Mesto u kom odrastamo ili živimo ne određuje uvek kakvi ćemo biti. Često se čini da upravo mali gradovi stvaraju velike ljude. Tako neka manja ili siromašnija zajednica naraste sa svim svojim vrednostima. Kome najviše uspeva da energično raste nego mladima?

 Zbog toga ovaj intervju počinjemo sa osobom koja radi sa mladim ljudima. I za njih. Na temu karijere kao i o savetima za one kojima mladost najlepše stoji, pričamo sa Nemanjom Dejanovićem.

Šta je ono što si kao dete želeo da postaneš, šta je tvoja porodica priželjkivala, a šta ti zapravo sada radiš?

– Moja interesovanja su se često menjala. To je najčešće zavisilo od filma koji bih gledao ili od knjige koju bih pročitao. Interesovanja su se kretala od učitelja, preko profesora engleskog jezika, zatim arhitekte, do bankara. Roditelji su me podržavali u svakom od mojih mnogobrojnih maštovitih “odluka”. Neposredno pre završetka Ekonomskog fakulteta počeo sam da volontiram u Kancelariji za mlade i napredovao do pozicije koordinatora.

Da li smatraš da je formalno obrazovanje dovoljno? I da li se sa takvom svešću može uklopiti u neke nove sisteme Evropske unije, koji nam polako dolaze?

– Ne, nikako ne mislim da je formalno obrazovanje dovoljno. Formalno obrazovanje obezbeđuje adekvatnu osnovu za profesionalno usavršavanje, ali ne predstavlja odlučujući faktor za naš napredak.  Govorim iz ličnog iskustva, na ekonomiji sam učio kako obezbediti nesmetano funkcionisanje jednog preduzeća u svim sferama poslovanja. Na drugoj strani, tokom volontiranja u Kancelariji za mlade stekao sam znanje i razvio veštine koje su mi omogućile da aktivno učestvujem u procesu kreiranja i sprovođenja omladinske politike u našoj zajednici. Evropska unija, po mom mišljenju, u potpunosti funkcioniše po principu kombinacije formalnog i neformalnog obrazovanja, koji jedno drugom ne predstavljaju konkurenciju, već se vrlo kvalitetno upotpunjuju.

 Misliš li da bi trebalo da ponekad sami sebi postavimo rokove u cilju postizanja nečega?

– Rokove sam uvek nazivao kratkoročnim ciljevima. Uvek sam sebi postavljao upravo te kratkoročne ciljeve – završiti srednju školu, diplomirati, volontirati, kreirati uspešan tim, realizovati novi projekat… Ova vrsta ličnih izazova su naši glavni pokretači i motivatori.

Šta bi promenio kod omladine u Vranju?

– Kod omladine u svom gradu bih promenio pasivnost, sa kojom se ponekad susretnem. Svestan sam situacije u celoj Srbiji, nezaposlenosti i nezadovoljstva, ali postoji nešto što nikada nije na tržištu. To je pozitivan duh. Nijedno društvo nije sposobno da postoji bez entuzijazma koji šire mladi ljudi, a naročito bez njihovih ideja. Mladi nisu svesni moći koju poseduju.

Naposletku, poruka mladima.

– Iskre njihovih ideja stvaraju ogromnu vatru koja isijava energijom i entuzijazmom. Poslušajmo ih. Podržimo ih. Radimo na unapređenju našeg društva zajedno sa njima. Složićemo se da ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh. Na tom putu ne sme se posustati. Mladi su motivisaniji kada u svojoj okolini imaju uzor, odnosno uspešnu osobu.