Podstaknuti romanskim herojima, već pola veka Japanci rešeni da oduzmu sebi život odlaze u mističnu šumu poznatu pod imenom Yukai što u prevodu znači more drveća.
Japanska šuma samoubica
Šuma samoubica, poznata i pod imenom Aokigahara, nalazi se u podnožju planine Fidži. Izrasla je na okamenjenoj lavi nakon erupcije vulkana 864. godine. Šuma je zelena tokom cele godine, ali je istovremeno i vrlo mračna, uglavnom zbog gustih krošnji drveća.
Smatra se da je roman Seičija Macumotoa „Kula talasa“ iz 1961. godine započeo „trend“ samoubistava u Aokigahari. Glavni likovi ovog romana, mladi zaljubljeni par, odlučuju se na samoubistvo u ovoj šumi zbog zabranjene ljubavi.
Međutim, suicid kao pojava ima duboke korene u japanskoj kulturi. Poznato je da su samuraji vekovima vršili seppukuodnosno, oduzimali sebi život kada bi bili na neki način obeščašćeni.
Danas su razlozi za samoubistvo mnogo drugačiji. Prednjače depresija i osećaj izopštenosti iz društva, a stručnjaci navode i da je skorašnja ekonomska kriza doprinela porastu broja samoubistava u Japanu.
Lokalno stanovništvo veruje da je šuma Aokigahara ukleta. Prema njihovim legendama, ona je dom drevnim japanskim demonima, koji prizivaju ljude u nju kako bi se izgubili. Činjenica je da mnogo ljudi zaluta na ovom mestu, jer osim gustog rastinja i teške terenske konfiguracije, otežavajući faktor su i zalihe namagnetisanog gvožđa u zemljištu. Ove zalihe onemogućavaju pravilan rad kompasa, kao i GPS uređaja i mobilnih telefona.
Na ulazu u šumu nalaze se mnogobrojni znaci sa natpisima čiji je cilj da odvrate ljude od samoubistva. Poruke poput „Tvoj život je dragoceni poklon tvojih roditelja“ i „Ne zadržavajte ništa za sebe, pričajte o svojim problemima“ rasute su duž utabanih staza.
Aokigahara šuma
Širom šume nalaze se ostaci stotina samoubica kao i njihove lične stvari. Javnosti nije poznat tačan broj žrtava jer je policija prestala da objavljuje takve podatke 2004. godine.
Među ličnim stvarima po pravilu nalazi se i knjiga „Kompletan priručnik za samoubistvo“ autora Vatarua Curumija. On u svom priručniku preporučuje Aokigaharu za samoubistvo i čak detaljno opisuje delove šume najpogodnije za takav čin.
Najpopularniji način samoubistva je nesumnjivo vešanje, a slede ga trovanje lekovima i predoziranje narkoticima.
Oni koji nisu čvrsto rešeni da oduzmu sebi život dolaze opskrbljeni šatorima, hranom i vodom. Takvi ljudi trakama obeleže put kojim su išli kako bi pronašli izlaz u slučaju da ne izvrše samoubistvo. Često se dešava da kampuju u šumi nekoliko dana i odustanu od svoje prvobitne namere.
U poslednjih nekoliko godina, usred ekonomske krize, pojavili su se ljudi koji redovno obilaze šumu u potrazi za dragocenostima i ličnim stvarima samoubica.
Sedamdesetih godina prošlog veka vlasti su počele sa godišnjim uklanjanjem tela. Iako su ovakve akcije vrlo temeljne, lokalno stanovništvo smatra da one ne daju pravu sliku o razmeri samoubistava na ovom mestu. Oni ukazuju na to da mnoge žrtve ni ne dođu do Aokigahare, već se ubiju u susednim šumama, jer je navigacija u ovom predelu vrlo teška.
Stotine leševa, drevni demoni i večita tama načinili su ovo šumu u podnožju Fudžija svojevrsnom turističkom atrakcijom. Treba li je posetiti, odlučite sami.
