Četrnaesti put po redu, Novi Sad je bio domaćin izvođačima širom sveta. Cilj festivala je da svojim sugrađanima pruži besplatnu zabavu dok šetaju gradom i uživaju u spektaklu i magiji koju je svaki izvođač preneo kroz sebe. Ovom festivalu se raduju svi, a najviše mališani koji ostaju opčinjeni i začarani ovim divnim programima.
Prvi dan festivala je bio oblačan, ali smo imali tu sreću da izbegnemo kišu koja neumorno pada danima. Program je otvorio Claudio Montuori (Birdman), čovek koji je uklopio duh Italije, afrički ritam i zvukove ptica. Neobičan i vrlo glasan nastup zbunio je i oduševio posetioce. Zatim su usledili Balkoni. Projekat u okviru festivala. Balkoni podrazumevaju tri balkona u Zmaj Jovinoj Ulici, na kojima se nalaze izvođači i smenjuju se u krug posle svake izvedene pesme. Ako izuzmemo da nam se zavrtelo u glavi od tolikog okretanja, ženski tamburaški sastav La Banda, duo Candy Quince i italijanski dvojac Dani i Ale uz pratnju Alkesandra Carića Zara pružili su zanimljiv vid nastupa u kom su najviše uživali posetioci okolnih kafića. Put nas je vratio na trg gde se nalazila Kombi bina Radio AS FM iz koje je nastupao italijanski beat band Kamilokromo, koji je prethodno zabavljao naše sugrađane u drugom delu grada. Previše vremena je otišlo na naštimavanje instrumenata i njihova mešavina romske i jazz muzike, sa detaljima elektronike mnoge je povukla na igru, a mnogima je bend ostao zanimljiv isključivo po svom stilu sa šeširićima. Daniele Mutino i Alesandro Federiko još jedan dvojac iz Italije oduševio nas je svojim izvođenjima na harmonici i klarinetu uz povremene fantastične vokalne momente. Stvorili su pozitivnu energiju među gledaocima i beskonačno ponavljali hvala! Rulas Quetzal, Meksikanac Raul Somariba Hernandes izvodio je ples Asteka, uz hipnotišući ritam bubnjeva vrteo je vatru i zapanjio sve prisutne, pogotovo mališane koji su vrištali što od straha od plamena, što oduševljenja kompletnom koreografijoma. Palmenovi su se vrteli po našem trgu, hipnotišuće praveći oblike i oduzimajući dah. Kraj večeri nas je kolektivno oborio sa nogu, kada je Harlem gospel hor izašao na binu, preuzeo kontrolu nad publikom i upoznao nas sa žanrom koji je nama nepoznat. Možemo slobodno reći da je vladala vantelesna energija, svi posetioci su bili kao u transu ritma o kom ne znamo ništa i kretali smo se kao jedna celina. Fantastičan finiš prve večeri!
Drugo veče je ipak počelo sa kišom koja je poremetila satnicu i nastupe i nažalost nas sprečila da posetimo svaki nastup, ali smo se svojski potrudili da obiđemo što je više moguće. Sa dosta kašnjenja, dočekali smo nastup violinistkinje Jelene Urošević koja je ovaj klasični instrument uklopila sa urbanim zvukom elektronske muzike. Uprkos lošem vremenu pubilka se okupila u većem broju. Beograđani iz benda Barka Dilo nastupili su na Trgu Slobode i ugrejali okupljene uz ritam svojih autorskih radova. U Porti je za to vreme počeo pravi mali Irski festival. Belfast food, Ray Scully i Irish Stew preneli su Irski ritam i pokrenuli do tada pomalo uspavan Novi Sad. U publici su se mogli videti posetioci odeveni u zeleno, narandžasto i crveno, sa lulama i zelenim pivom kako uživaju u plesu, skakanju, pevanju kao da je svaki dan Dan Svetog Patrika. Pesma se rojila Portom, tako da su i slučajni posetioci ovih nastupa ostajali malo duže i prepuštali se atmosferi. Neobično je koliko su srpski i irski duh, a i mentalitet slični i jako je teško to objasniti ako ne doživite na licu mesta. Zajedno smo uplovili u ritmičku zelenu bajku. Njihova muzika, a domaći teren. Za svaku pohvalu svim izvođačima. Kao što je spomenuto, neke nastupe nismo stigli da ispratimo zbog promene satnice, a nažalost bilo je izvođača koji su bili sprečeni da se pojave. U pauzama između silnih „leprikona“ posetili smo nastup iluzionista Piksija i Zeke koji su oduševljavali i mlađe i starije. Naravno, mlađi su ostajali kompletno šokirani, mada smo i mi stariji povremeno ostajali začuđeni. Njihov nastup ispunjen trikovima, pratio je i polu stand up koji odraslima nije bio preterano duhovit, a mlađima nerazumljiv tako da smo se ipak opredelili da više gledamo. Tribal dance zatvorio je program drugog dana Festivala Uličnih Svirača. Svojim nastupom udružili su istoriju i moderno doba, predvođeni ženskim vokalom, uz instrumente koje možda nikada nismo videli i naučili su nas nešto novo o izraelskoj kulturi.
Treće veče festivala stvorilo je problem zbog satnica koje su se poklapale u većem delu nastupa. Malo je reći da je potrebna zavidna kondicija kako bi svi događaji bili ispraćeni. Pre samog početka programa održana je panel diskusija u sklopu projekta „Open up“ čija je tema bila promocija umetnosti Roma u Srbiji i Evropi. Veći deo programa izvedenog u Porti podržali su muzičari takođe, u sklopu „Open up“ projekta. Chisinau Youth Orchestra imao je priliku da otvori završno veče festivala. Ovaj orkestar čini omladina Rumunije i Moldavije u Srbiji je nastupio u nešto manjem broju, što ih nije sprečilo da dočaraju kolegijalnost i toleranciju na delu. Slavili smo život i veselje. Da u Srbiji ima mnogo talentovane i vredne dece, videli smo uz Zvezdice koje dolaze. Saradnja dece i roditelja uz odličnu prezentaciju obrada oduševila je sve prisutne. Sama ideja u kojoj se stvara zajednički kreativni projekat, koji se razvija iz porodične atmosfere uz neizostavnu ljubav prema muzici prikazuje da postoji nada za zdrav razvoj omladine. Zabod Jam projekat improvizacija, praćen isključivo električnom gitarom i matricama bio je zanimljiv i poučan. Skromnost i veličina u jednom nastupu! Nišlije The Jam Station odveli su nas pak, u drugom smeru. Glatki bluz i rok zvuk prebacio nas je na drugi kontinent dok su se posetioci njihali u zaraznom ritmu. Došlo je vreme da i žene preuzmu mikrofon. Pop rock bend iz Rijeke, Moskva održavao je ritam u našoj Porti gde je energija neprestano rasla. Predstavili su i stari i novi materijal, čuli smo i obradu, svi kriterijumi dobrog nastupa ispunjeni. Došlo je vreme i za nešto potpuno drugačije. Bidadari je plesni projekat koji pored plesa izučava i indonežansku kulturu, istoriju, civilizaciju, modu, pokret, običaje. Šareno – zlatni kostimi dodatno su osvetlili Novi Sad, muzika i pokreti sinhronizovano su sarađivali i možemo slobodno reći da smo imali kombinovani čas o jednoj civilizaciji. Raznolikost programa treće večeri predstavljena je uz domaći potencijal hip hop kulture pod imenom The Hoods. Vokalni dvojac uz ritam sekciju uzdrmao je Trg Slobode. U Porti nas je čekalo još izvođača u sklopu programa „Open up“ i žurno smo pratili ritam violine. na red je došao moćni Kal. Većini poznati iz dueta sa Marčelom, i ovaj put su kao i svakim drugim nastupom samo potvrdili svoju opravdanu populatnost. Njihov novi album Rok end roma u notu opisuje ono što oni čine. Jak moderan zvuk uz mešavinu tradicionalne romske muzike, podigli su na noge sve prisutne. pevalo se i igralo bukvalno ceo nastup beogradskog sastava Kal. Atmosfera, koja je davno prešla tačku usijanja svoj žar je održala i na nastupu Gipsy Groove, koji su elemente romske muzike više prilagodili jazz i funk ritmu, pregršt humora i priče sa publikom, donekle, na neki neobičan način (najverovatnije energijom) podsećali na snagu Rage Against The Machine. Poruka ovo večeri je bila mesta – NEMA MESTA NETOLERANCIJI. Svemu lepom dođe kraj, tako je došao i kraj četrnaestog po redu Festivala Uličnih Svirača. Momci iz Banja Luke, ujedinjeni pod imenom Sopot bili su finale ovogodišnjeg festivala. Njihov projekat pod istim krovom spaja obilje žanrova i u toj magičnoj fuziji i proizvodi izuzetnu kreativnu silu koja sija na bini. Na ovom nastupu imali su pomoć italijanskih muzičara koji su nastupali prethodnih dana, i time je nastup dobio novu dimenziju improvizacije.
Sve u svemu možemo reći da je Festival Uličnih Svirača, uprkos hladnijem i povremenom kišnom vremenu, ozario naš grad i sugrađane, probudio boje u sivilu jeseni, svirao ritam i naveo na pevanje i ples. Već se radujemo sledećem izdanju ovog festivala.
Autorka: Tamara Maksimović
