Negativni efekti savremenog načina života mogu se otkloniti ili se na njih može preventivno delovati redovnom fizičkom aktivnosti. Fizička aktivnost kao jedna od bitnih komponenti zdravog načina života, predstavlja sva kretanja koja povećavaju energetsku potrošnju koja je iznad one potrošnje u stanju mirovanja čovekovog organizma. Pod ovom vrstom aktivnosti podrazumevaju se hodanje, vožnja bicikla, rad u kući, odlazak u nabavku itd.
Vežbanje, sa druge strane predstavlja plansku i svrsishodnu fizičku aktivnost čiji je primarni cilj unapređenje zdravlja i fizičke kondicije. Oblici ove vrste aktivnosti su brzo hodanje, aerobik, takmičarski sportovi. Sa aspekta definisanja pojma zdravlja Svetske zdravstvene organizacije, neophodno je imati u vidu veliki broj faktora koji direktno utiču na njegovo očuvanje kod ljudi. To su: starosna dob, genetika, životne navike. Posebno se apostrofiraju ,,loše životne navike“ među kojima dominiraju pušenje, prekomerna i neadekvatna ishrana, konzumiranje alkohola, upotreba narkotičkih sredstava i nedovoljna fizička aktivnost.
Problem egzistencije zdravih životnih navika kod mladih ljudi danas je jedno od najčešće postavljanih pitanja. Istraživanja pokazuju da je prisutan trend porasta broja mladih koji imaju usvojene određene životne navike koje se mogu okarakterisati kao nezdrave. Redovna fizička aktivnost odgovarajuće vrste i intenziteta, trajanja i učestalosti važan je faktor u prevenciji koronarne srčane bolesti i usporavanju smanjenja radne sposobnosti. Fizička aktivnost je delotvorna u smislu poboljšanja ventilacijske funkcije pluća tokom opterećenja, očuvanja mišićne mase, održavanja optimalne telesne težine. Naglašava se posebna važnost fizičke aktivnostu u prevenciji koronarnih bolesti.
O značaju fizičke aktivnosti za mlade razgovarali smo sa Petrom Ljubićem, studentom Elektronskog fakulteta u Nišu. Da nismo pogrešili u odabiru sagovornika uverićete se iz našeg razgovora sa njim. Evo sta ovaj uporan, istrajan i ambiciozan mladić otkriva za Portal Mladi.
Kojim sportom se baviš?
Bavim se jednim novim vidom treniranja, koji u sebi sadrži elemente nekoliko različitih fitnes programa i ulične gimnastike, Alpha3 RushFit-om.
Odakle ljubav prema tom sportu?
Taj sport, odnosno vid treniranja, osmislili smo Lazar Manasijević i ja, kako bismo stvorili nešto što će u potpunosti razviti celo telo, a pritom biti pristupačno i muškarcima i ženama, bilo kog starosnog doba ili fizičke spremnosti. Kada je nešto vaš izum, pritom vam dosta godi, naravno da ćete uvek jedva čekati sledeći trening.
Koliko puta nedeljno treniraš?
Ukoliko računamo aktivnosti van sale (trčanje, plivanje, Kangoo Jumps) onda je to pet do šest puta nedeljno. Generalno, za prosečnu osobu je sasvim dovoljno tri do četiri treninga nedeljno, to jest svaki drugi dan, dajući telu vremena da se regeneriše.
Da li studenti redovno upražnjavaju neku fizičku aktivnost?
Na žalost, to nije slučaj. Većina studenata krene da vežba kada počne zimski semestar, pa vrlo rano odustane zbog obaveza. Onda reše da ponovo krenu za Novu godinu, pa odustanu kada počne januarski rok. Na kraju, mesec dana pred leto, požele da se malo doteraju u red, međutim, ovoga puta je za to poguban junski rok. Tokom leta su većinom na moru ili bazenu. Retki su oni koji su svesni da se fizički rad odmara psihičkim i obrnuto, pa nađu barem tri sata nedeljno da se odmore od napornog učenja.
Šta za tebe znači bavljenje sportom?
Sport je za mene način da produžiš i ulepšaš svoj život. To je neophodna aktivnost svakoga na ovom svetu. Čovek je u praistoriji prelazio po 13 km dnevno u potrazi za hranom, stoga je sportska aktivnost i u 21. veku neminovnost. Osim toga, tokom treniranja aktiviraju se osam hormona sreće, što samo po sebi govori o tome koliko nam je sport neophodan (rekreativan, ne profesionalan).
Da li imaš poseban režim ishrane?
Pošto sam student, ograničen sam na ishranu po studentskim restoranima. Ipak, i u takvim uslovima, trudim se da se što pravilnije i bolje hranim. Gde god da se neko hrani, uvek može da izbegava slatkiše, loše ugljene hidrate, da jede hleb za doručak, ali ne i tokom dana, da ne konzumira u isto vreme hleb i meso, da pije litar vode na svakih 25 kg svoje težine, pritom da izbegava da pije vodu pola sata pre i posle obroka. Da obroci budu učestaliji ali manji (5-7 manjih obroka). Za pristojnu ishranu nisu neophodna velika odricanja, novac i vreme. Potrebno je samo malo promeniti neke loše navike i rezultati će biti vidljivi vrlo brzo.
Kako se osecaš posle treninga?
Nakon treninga spreman sam za sve, sem za novu fizičku aktivnost. Lakše učim, pamtim, bolje razmišljam. Srećniji sam, dobre volje i tako dalje.
Da li ti treniranje oduzima dosta vremena?
Ne, jer je to samo sat vremena dnevno, odnosno 4% celog dana. Većina ljudi mnogo više vremena provede na društvenim mrežama, uz neku seriju ili televizijsku emisiju.
Koliko je vremena potrebno da rezultati treniranja budu vidljivi?
Zavisi koji rezultati su u pitanju. U koliko je svrha treniranja odmor od učenja, loše raspoloženje, onda je rezultat vidljiv već u toku prvog treninga, da ne govorim o stanju posle njega. U koliko je svrha treniranja fizički izgled, prvi rezultati su vidljivi nakon mesec dana, a ozbiljni rezultati nakon dva meseca.
Koliko je odricanja potrebno u sportu?
Zavisi koji je sport u pitanju. U koliko trenirate zbog fizičkog izgleda i zdravlja, onda odricanja gotovo i da nema, to je sve u svrhu dužeg života. Ukoliko se neko profesionalno bavi nečim, zarad novca ili nečeg još ozbiljnijeg, onda su odricanja neminovna. Ta odricanja nisu samo vreme i novac, već i dovođenje u pitanje zdravstvenog stanja. Ponavljam, rekreativno bavljenje sportom je ključ zdravog i dugog života. Sve što je preterano je loše, čak i voda. U koliko neko popije četiri litara vode odjednom, dobiće groznicu, pa bi vrlo verovatno usledila smrt.
Kojim sportom treba da se bave mladi?
Postoji relativno mali broj sportova koje mladi treba da izbegavaju. Neko moje lično razmišljanje je da mlađi ispod 25 godina ne treba da rade sa težinama većim od svoje težine jer je to opterećenje za srce. Takođe, opet neko moje razmišljanje, je da mlađi od 25 godina treba sa oprezom da se prepuste treniranju u teretani. Većina mladih osoba misli da je teretana jedino mesto za razvijanje tela, te vođeni time rade stvari koje im ometaju rast, pravilno razvijanje, često dolazi do povreda kičme itd.
Na kraju, Petar zaključuje: „Većina mladih nije ni svesna koliko im dobrog može doneti fizička aktivnost. Većina njih ne shvata da će im sat vremena fizičke aktivnosti skratiti vreme provedeno uz knjigu jer će lakše kapirati stvari posle treninga. Takođe, treba podići svest mladih da samo male promene u ishrani mogu mnogo da utiču na zdravlje i ponašanje osobe. Iskreno se nadam da ću ovim tekstom pomoći nekome da na lakši i zdraviji način ostvari svoje ciljeve „.
Autor teksta : Darko Anačkov
